Од почетка 2022. године новинари и медији у БиХ су надлежним министарствима и тужилаштвима поднијели 22 кривичне пријаве, које се, између осталог, односе на ометање њиховог рада и угрожавање њихове безбједности, показују подаци Линије за помоћ новинарима у БиХ.
То практично значи да се на сваких 15 дана догоди по један напад на новинаре и друге медијске раднике.
Потпуно је јасно да се новинари у БиХ суочавају с огромним притисцима, кажу за "Независне новине" из Удружења "БХ новинари". На питање који су најчешћи облици напада на медијску заједницу, поручују да су то вербални и физички напади.
- У посљедње двије године знатно је повећан и број пријава пријетњи које новинари добијају путем друштвених мрежа. Такође, у порасту је и број пријава хакерских напада на медије - истичу из "БХ новинара" и додају да су све учесталије и пријаве због говора мржње.
- Воде се и отворене онлине 'кампање' против појединих новинара/ки и медија, а које најчешће иницирају тзв. ботови политичких странака на друштвеним мрежама - рекли су из Удружења "БХ новинари".
Уз све наведено, према ријечима представника новинарске заједнице, велики проблем представља и то што БиХ ни на једном нивоу још увијек нема усвојен посебан закон о забрани говора мржње, којим би били обухваћени и они случајеви који се не могу подвести под "изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости", а што је дефинисано Кривичним законом БиХ.
Већ неколико година неријетко се предлагало и да се напад на новинаре посматра као напад на службено лице, али то никада није заживјело. Зашто?
- Постојали су такви приједлози, али, генерално, преовладава мишљење унутар медијске заједнице и новинарских организација да се новинари не требају третирати као 'службена лица', већ да закон треба бити унапријеђен у смислу ефикаснијих истрага и процесуирања напада на новинаре, те строжих санкција за починиоце напада које би требале и превентивно дјеловати - поручују "БХ новинари".
Подсјећају да су крајем јуна ове године посланици Представничког дома БиХ обавезали Савјет министара БиХ да у року од 60 дана припреми и у парламентарну процедуру упути измјене Кривичног закона БиХ којима би се напад на новинаре третирао као посебно кривично дјело, али од тога није било ништа.
- С обзиром на актуелни политички моменат, тај задатак ће вјероватно 'наслиједити' нови сазив Савјета министара - навели су из Удружења.
Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, не вјерује ни да ће нови сазив Савјета министара БиХ донијети нешто добро за медијску заједницу.
- Јер, свједоци смо да смо у посљедње вријеме добили неколико корака уназад. Подсјетићу само да се најављује још гори амбијент за новинаре кроз криминализацију клевете, Закона о забрани ширења лажних вијести, проширењу кривичних дјела против уставног поретка. То ће направити још горим положај новинара, мислим да је ситуација све тежа и тежа - каже Вукелић за "Независне новине".
Кривицу за овакву ситуацију, према његовим ријечима, директно сносе политичари.
- Они се залажу за слободу говора и слободу изражавања, заштиту новинара и медијских радника, али у стварности им одговара оваква ситуација у којој новинари треба да страхују за свој живот и да не пишу оно што њима не одговара. Овакву атмосферу линча према новинарима управо су створили политичари - изричит је Вукелић.
И он, попут колега из Удружења "БХ новинари", сматра да се напад на новинаре не мора нужно сматрати нападом на службено лице, али да се казне за нападаче морају максимално пооштрити, јер без тога медијски радници немају да се надају ничему добром.
Аутор: Радош Крстојевић
