Податак да се трећина свих масовних стратишта налази на подручју Подриња јасно указује на обим и тежину злочина почињених над српским становништвом на овом подручју, изјавио је Срни вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је рекао да су српска села у Подрињу готово опустјела током Другог свјетског рата због масовних злочина које су починиле јединице Црне легије Јуре Францетића и муслиманске милиције.

- Нажалост, ни у другој половини 1992. године, као ни у првим мјесецима 1993. српски народ у Подрињу није избјегао сличну судбину - навео је Нуждић.

Он је напоменуо да је током израде "Атласа злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату" евидентирано 76 масовних стратишта на којима је страдало четворо или више лица током 1992. године.

- Од тог броја, 26 стратишта налази се у средњем Подрињу - прецизирао је Нуждић.

Према његовим ријечима, не смију се занемарити ни два велика злочина почињена почетком 1993. године - прво у Кравици, а потом у Скеланима.

- Српске жртве се до данас систематски омаловажавају и оспоравају. Нико не оспорава да су жртве били и други народи, али потпуно игнорисање страдања Срба у Подрињу током 1992. и 1993. године не може допринијети објективном и цјеловитом разумијевању трагичних догађаја тог периода, али ни помирењу међу народима - поручио је Неждић.

Према његовим ријечима, бошњачки политички представници, али и дио међународне заједнице потрудили су се да овакав приступ постане пракса.

- Нарочиту одговорност сносе институције правосуђа које су биле позване да донесу правду и омогуће помирење. За злочине над Србима у цијелом Подрињу пред Судом БиХ осуђена су само четири лица на укупно 29 година затвора. Оваква пресуда јасно шаље поруку о начину на који се доживљавају српске жртве - истакао је Нуждић.

Он је оцијенио да су ослобађајуће пресуде Насеру Орићу, како пред Хашким трибуналом, тако и пред Судом БиХ, Србима јасно дале до знања да нема правде за српску дјецу попут Слободана Стојановића и браће Димитријевић, нити за побијене породице Бране Вучетића, Славке Матић и Цвјетка Ристића.

- Због свега тога Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица документовао је ове злочине, евидентирао жртве и прикупио расположиве фотографије. За сваку жртву описан је начин страдања, а кроз темељна истраживања реконструисани су злочини и догађаји у којима су страдали - рекао је Нуждић.

Према његовим ријечима, ова грађа заједно са документарним филмовима у чијој је изради Центар активно учествовао, представља трајну историјску вриједност и доказ о страдању Срба у Подрињу.

- Не заборављамо, и као и сваке године окупићемо се /5. јула/ у Братунцу да одамо почаст невино страдалим Србима. И ове године, као и претходних, нажалост не очекујемо присуство представника међународне заједнице нити бошњачких политичара. Тим својим одсуством они поново шаљу поруку да српске жртве за њих не постоје - закључио је Нуждић.

Он је нагласио да ће бити упућена поруку да ове жртве никада неће бити заборављене.

- Њихови животи уграђени су у темеље Републике Српске — јединог гаранта опстанка српског народа на овим просторима - поручио је Нуждић.

У Братунцу ће 5. јула бити обиљежене 33 године од страдања српског народа у средњем Подрињу и Бирчу, гдје је у протеклом рату убијено 3.267 Срба.

Тај дан у Републици Српској биће проглашен Даном жалости, а помен страдалима служиће патријарх Порфирије, уз присуствово највиших званичника Српске и Србије.