У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, Општине Невесиње и Општинске борачке организације у четвртак, 9. јула биће обиљежена 145. годишњица Херцеговачког устанка познатог као Невесињска пушка.

Овогодишње обиљежавање биће доста скромније због актуелне епидемиолошке ситуације.

Код Споменика невесињским устаницима у Крековима у 11:00 часова биће служен парастос, а након тога ће бити положено цвијеће.

Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада највећој свјетској сили – турској царевини.

Три невесињске пушке – понос Невесиња.

Невесињци су три пута у посљедњих вијек и по први у Европи стали на пут угњетачима и освајачима и сваки пут су излазили као побједници.

Прва Невесињска пушка из 1875. године је најзначајнији историјски догађај српског народа у другој половини 19. вијека. У цијелој историји свијета нема примјера да се мали број људи дуже борио под тешким околностима против далеко бројнијег неперијатеља као што је то био случај у овом устанку.

Слободарско опредјељење Невесињци су исказали новом буном 1882. године када су разочарани у исход договора свјетских сила поручили новом окупатору Аустро-Угарској да у овом народу неће угасити искру слободе.

Трећа невесињска пушка одјекнула је опет прва пред најездом фашизма. Оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ био први устанак у поробљеној Европи.

Невесињске пушке су догађаји којим се поносе не само Невесињци и Херцеговци него и свеколики српски народ у сталном трагању за правдом и слободом.