У Брадини код Коњица данас ће у Храму Вазнесења Господњег бити служена Света литургија, а потом и парастос поводом 34 године од страдања српских цивила у овом селу.
Парох коњички, јереј Бранимир Боровчанин, раније је изјавио за Срну да литургија почиње у 10.00 часова, те да ће богослужење предводити Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије.
Након литургије биће служен парастос у знак сјећања на српске цивиле страдале у мају 1992. године, када су припадници муслиманских и хрватских снага напали Брадину и околна села на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а овај храм запалили и срушили.
Током три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, тијела 26 убијених Срба бачена су у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима је живот изгубило још 22 људи, док се за пет лица и даље трага.
Међу страдалима највише је било чланова породице Куљанин, а жртве су били и чланови породица Вујичић, Мркајић, Жужа, Куреш, Глигоровић, Копривица, Драганић и Живац.
Српско становништво које је преживјело напад протјерано је са својих огњишта, имовина је опљачкана, а куће и црква спаљени. Прије рата у Брадини је живјело око 1.200 Срба у 280 домаћинстава.
Иако за злочин у Брадини до данас нико није правоснажно осуђен, пред Судом БиХ и даље траје поступак против више припадника тадашње такозване Армије БиХ и ХВО-а у предмету „Есад Рамић и остали“, који се терете за убиства, прогон и злостављање српског становништва у Брадини и околини.
Један од оптужених за директна убиства у Брадини био је Миралем Мацић, али је поступак против њега обустављен након смрти.
За злочине почињене у логорима Челебићи и Мусала, у којима су били заточени Срби из Брадине, раније је процесуирано више лица пред Хашким трибуналом и домаћим судовима.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднијело је шест кривичних пријава против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.
Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва.
Према истим подацима, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских цивила, почињено је пет силовања, а више стотина Срба незаконито је заробљено и одведено у логоре, од којих највише у Челебиће.
Српско становништво које је остало у селу протјерано је са својих огњишта, њихова имовина је опљачкана, док су куће и православни храм запаљени и уништени.
Из МУП-а Републике Српске наводе да су припадници муслиманских оружаних формација на тај начин починили више кривичних дјела ратног злочина над српским цивилима, , а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.
Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана "саплитали о лешеве најмилијих", као и да је "команда хрватске и бошњачке паравојске платила нека лица ромске националности који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".
Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини подигнут је 1938. године захваљујући труду мјештана и тадашњег пароха Јована Сломовића. Значајан допринос изградњи дао је и инжењер Влад /Владимир/ Олшански, поријеклом Чех, који је обезбјеђивао материјал и механизацију.
Храм је касније обновљен трудом расељених мјештана који данас живе широм Србије, БиХ и иностранства, а Света литургија у Брадини служи се једном годишње, јер у селу више нема православних становника.
