Српским цивилима, убијеним у нападу бошњачких и хрватских снага на Брадину, данас је служен парастос у порти храма у том мјесту, гдје је била масовна гробница, а потом је на спомен-плочу положено цвијеће поводом 33 године од тог свирепог злочина.

Цвијеће су положили чланови породица убијених, преживјели, затим представници борачких организација, Савеза логораша, генерални конзул Србије Васо Гујић, те представници америчке и британске амбасаде.

Претходно је служена Света литургија, а у бесједи је јереј Бранимир Боровчанин рекао да у срцу не треба носити мржњу и тугу већ понос због жртве које су преци оставили у овом мјесту.

Он је подсјетио да су ту страдали Срби само зато што су Срби, православци и да те људе не треба оплакивати него славити.

Позвао је преживјеле да се сјећају својих предака, комшија, кумова, да не забораве кућни праг.

Документарни филм "Дјеца Брадине" аутора Стевана Салатића приказан је на обиљежаваљу 33 године од свирепог злочина над 48 српских цивила, које су убили припадници муслиманских и хрватских снага, а који говори о историјским чињеницама и исповијестима преживјелих кобног маја 1992. године.

Салатић је рекао новинарима да овај филм треба да исприча причу о селу којег више нема, дјеци без дјетињства и о људима који више никада неће ући у родну кућу.

- Ради се о шездесетоминутној исповијести актера, прије свега људи који су тада били дјеца и који на свој свој начин причају догађаје 25. и 26. маја. Ту је и период који је слиједио након затварања у оближној основној школи гдје су били цивилни заточеници рата - навео је Салатић.

Додао је су главни актери овог филма седам младих људи, седморо дјеце Брадине, али и преживјели мушкарци овог краја.

- Трећи дио филма је исповијест двојице ратних љекара, затвореника у логору Чалебићи - Реље Маркајић и Петка Грубача - рекао је Салатић.

Он је напоменуо да је у филму највећа исповијест Слађе Жуже, која је изгубила оца, мајку, дједа, ујака, а чији је једанаестогодишњи брат преживио заточеништво у оближњој основној школи.

- Зликовци су га тјерали да се у том логору туче са другом дјецом и сваки пут када би он замахнуо да удари другог дјечака они су му говорили да мора ударати јаче - испричао је Салатић.

Према његовим ријечима, тај дјечак је трагично завршио 1993. године када је страдао у Хаџиницима.

Филм "Дјеца Брадине" премијерно је приказан јуче, након што је први пут служена вечерња служба у цркви Вазнесења Господњег у Брадини.

Преживјели Срби: Сваки пут је све теже

Сваки пут је све теже доћи у Брадину, рекла је Здравка Кукричар, рођена Мркајић, која је у овом селу код Коњица изгубила комплетну породицу које су убили припадници хрватских и муслиманских снага у нападу 25. маја 1992. године.

- Изгубила сам цијелу породицу, рођаке, кумове, пријатеље. Видите и сами да се ни за огњишта не зна. Када год долазим преплачем читав пут. Доћем једном или два пута да обиђем гробове - рекла је Кукричар

Слободан Мркајић је истакао да не смије бити заборављено оно што се десило на овом мјесту и да све жртве морају бити признате.

Зоран Ђорђић, свједок ратног злочина, рекао је да је 25. и 26. маја у Брадини убијено 48 цивила, од којих је најмлађа жртва био Његош Копривица, а најстарија Милан Куљанин од 91 годину.

- Овдје је било три пута горе од онога шта су усташе радиле у Јасеновцу. Бензином су поливали ноге и палили. Мом рођаку Мирку Ђорђићу су загријану жицу гурали од грла до уста и тако назад - рекао је Ђорђић.

Он је навео да је у Брадини један логор био у основној школи у којем су биле жене и дјеца, а други је био у сали у Челебићу гдје су били мушкарци.

Напоменуо је да је пријављено 28 силовања ван логора и 11 у логору.

Подсјетио је и да су 12. јула муслиманско-хрватске снаге бациле гранату на салу у Челебићу и да је том приликом погинуло 13 Срба затвореника.

Ђорђић је навео да се предмет који се односи на злочине на овом простору у вануставном Суду БиХ води као предмет "Есад Рамић и други".

Парох коњички Бранимир Боровчанин рекао је новинарима да у Брадини сада живе само два становника, али да се не смије изгубити нада да ће се овај број повећати.

Он је навео да је Коњиц предивно мјесто које има око 130 православних хришћана са сталном адресом боравка.

Брадина је једно од највећих стратишта српског народа, који је брутално убијан и протјериван са својих огњишта.

У крвавом походу муслиманско-хрватских оружаних снага у Брадини је за три дана убијено 48 српских цивила, а велики број Срба је заробљен и одведен у логоре, гдје је од посљедица тортуре живот изгубило још 22, док се за пет лица и даље трага.

Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова имовина је опљачкана, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена.

Сјећања на овај догађај још су болна за преживјеле, који сваке године на овај дан долазе у Брадину да прислуже свијеће за трагично настрадале чланове породице.

Укупно је у овом селу обновљено шест кућа, које су послије тога више пута опљачкане.