Дан Треће сарајевске бригаде Војске Републике Српске обиљежен је у спомен-цркви Светог великомученика Димитрија на Вељинама, у Источној Илиџи, парастосом за погинуле и умрле борце ове бригаде.

Раније су положени вијенци на споменик др Миодрагу Лазићу, ратном хирургу који је у вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата спасио велики број цивила и војника на подручју сарајевско-романијске регије.

Предраг Спајић, предсједник Удружења Треће сарајевске бригаде, истакао је да је ова бригада током Одбрамбено-отаџбинског рата имала највећу зону одговорности, преко 80 километара.

Према његовим ријечима, кроз ову бригаду је прошло око 5.000 бораца, а њена зона одговорности протезала се од Хреше до Рајловца на унутрашњем, те од Равног Набожића до Нишићке висоравни и даље према Олову на спољном прстену одбране Српског Сарајева.

- Бригада је настала у фебруару 1994. године из јединица Кошевске, Вогошћанске, Рајловачке бригаде, чета "Средње" и батаљона Хреша и Семизовац. Једна велика бригада – рекао је он.

Фото: katera.news

Према ријечима Радана Остојића, предсједника Борачке организације Републике Српске, делегације су прије доласка у Источну Илиџу посјетиле Српско војничко спомен-гробље Нови Зејтинлик на Сокоцу.

- Поклонили смо се јунацима који су животима платили цијену слободе коју ми уживамо данас, а част и привилегија је поклонити се доктору Миодрагу Лазићу, који спасио велики број људи – рекао је он.

Он је рекао да је ратни пут припадника Треће сарајевске бригаде Војске Републике Српске сличан ратном путу који је српски војник имао у многобројним ратовима – пут страдања, жртве, голготе, али и јунаштва, слоге и јединства.

- Пут на којем је, уз несебично залагање, васкрсла Републике Српска у којој ми данас живимо. Док сјећање на све јунаке живи, живјеће и Република Српска  – рекао је он.

Како је Остојић подсјетио, народ Сарајевско-романијске регије је у Одбрамбено-отаџбинском рату поднио двоструку жртву за стварање Републике Српске.

- Једна жртва је дата у оним моментима када су, са пушком у руци, бранили своја вјековна огњишта, свој град и нејач. Друга жртва је дата након потписивања Дејтонског мировног споразума, када су та одбрањена огњишта морали напустити. То је нешто што не смије да се заборави – поручио је он.