У Броду је данас обиљежена 31 година од агресије Хрватске на ову општину, што је представљало увод за најсвирепије злочине који су се догодили на том подручју и почетак рата у БиХ.

Агресију су извршили регуларна Хрватска војска и паравојне оружане формације из Хрватске, потпомогнуте оружаним паравојним формацијама Хрвата и муслимана из тадашње општине Босански Брод.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је новинарима да се на данашњи дан 1992. године догодила отворена агресија Хрватске војске на тада још суверену БиХ и народ и истакао да су након агресије учињена многа злодјела, те протјерано око 12.000 становника Брода.

- Нападнуто је српско становништву у општини Брод након заузимања дијела града и рањавања предсједника Извршног одбора Михајла Сријемца и његовог возача који су били на преговорима у згради општине, гдје смо покушавали да се постигне неки мир и суживот, али то Хрвати и Муслимани нису жељели - навео је Видић.

Начелник општине Брод Зоран Видић рекао је да су ово тужни и болни дани за мајке и породице погинулих бораца ове локалне заједнице, наводећи да је 3. март био почетак свега лошег што се дешавало на овом подручју, али и сам почетак рата у тадашњој БиХ.

Он је указао да се споменик палим јунацима Мјесне заједнице Бродско поље један налази испред основне школе, напоменувши да будуће генерације треба да памте страдања како се она не би поновила.

- Можда је то симболика да наша дјеца сваки дан долазе овдје, да их споменик сваки дан подсјећа да су многи дали животе да би они могли безбједно да иду у школу, те да нам се то усади у памћење - и нас старијих и будућих генерација да се тако нешто више не понови - рекао је Видић новинарима.

Он је истакао да је локална заједница увијек на располагању свим борачким организацијама и борачким категоријама да се овакви датуми достојанствено обиљежавају.

Брођанин Милан Чечавац рекао је да је ратно вријеме тамни дио његовог живота.

- Био је то тамни дио мог живота, у младости, када сам имао 27 година, када сам требао највише да стварам и радим, кућим и живим. Морао сам се латити пушке, истјеран сам одавде, не својом кривицом. Уништили су ми кућу, имање, разорили породицу и узели данак који нису требали имати - рекао је Чечавац.

Парастос погинулим борцима служен је испред спомен-обиљежја у Бродском пољу један, код Основне школе "Свети Сава", а вијенце су положиле породице погинулих бораца, делегације локалне заједнице, Општинске и мјесне Борачке организације, организације и удружења проистекла из обрамбено-отаџбинског рата и други.

Организатори данашњег обиљежавања су општина Брод, Борачка организација Брод и Мјесни одбор Борачке организације Бродско поље један.

Из Борачке организације су подсјетили да је први напад почео поред магистралног пута Брод-Дервента у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде, заузеле центар града.

Истог дана је у вечерњим часовима рањен тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.

Напад на општину Брод 3. марта 1992. године био је само увод за најстрашније и најсвирепије злочине који су се тог мјесеца десили на подручју ове општине.

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

Тог 26. марта су припадници регуларне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске убили девет српских цивила у Сијековцу, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године. Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила, наводи се у документима Борачке организације Брод.

Окупација хрватских снага прекинута је 7. октобра 1992. године, када је генерал Славко Лисица пажљиво осмишљеном војном акцијом ослободио подручје општине Брод.