Парастосом и полагањем вијенаца на спомен-обиљежјима у Вукосављу у Републици Српској и мјесту Нови Град у федералној општини Оџак, данас је обиљежено 30 година од почетка српског страдања у оџачким логорима, у којима су припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ затворили 1.294 Срба, од којих 326 жена и 104 дјетета.

Предсједник Удружења логораша "Оџак `92" Милан Милетић рекао је да правда није достижна за Србе ни 30 година од свирепог злочина у логорима, у којима су од 8. маја до јула 1992. године убијена 42 логораша.

- За злочине над Србима у Оџаку до сада је правоснажним пресудама на укупно 70 година затвора осуђено седам припадника 102. Оџачке бригаде ХВО-а - навео је Милетић.

Он је напоменуо да су правоснажним пресудама за ратне злочине осуђени Маријан Брнић, Илија Јурић, Јосип Толић, Сенадин Рибић, Албина Терзић, Божо Матановић и Јозо Ђојић, а да је у току процес против Саше Чаушевића, Анте Ђојића, Решада Мујкића, Ивице Кљајића, Зденка Микулића и Анте Голубовића, док је обустављен против Ибрахима Ахметовића због смрти.

Према Милетићевим ријечима, од завршетка рата умрла су 384 логораша који, због спорости судства и тужилаштва, нису дочекали правду.

- Над заточеним Србима примијењене су 132 методе мучења, укључујући и силовање жена и дјевојчица - истакао је Милетић.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је да је кроз историју судбина српског народа да буде жртва, а да злочинци над њима буду ослобођени одговорности.

- Свједоци смо пуних 30 година, колико чекамо правду, да међународни и домаћи судови ослобађају злочинце над Србима - рекао је новинарима Носовић.

Јока Горановић, која је у логору у Основној школи у Оџаку провела 15 дана, рекла је да је тада имала 50 година и да је више пута силована, као и друге жене из логора.

Она је додала да су их силовали припадници злогласне групе "Ватрени коњи" у њиховој бази, гдје су из логора одвођене ноћу.

Горановићева је рекла да је свједочила пред судом у Сарајеву, који није осудио све злочинце.

- Рекла сам на суду да оно што су злочинци радили женама, то ни животиње не би чиниле - каже Горановићева и истакла да и данас има трауме и страхове који су најизраженији ноћ и у сну.

Бивши логораш Божидар Кршић наводи је да је у логору, у коме је био 14 мјесеци, постао пунољетан.

Кршић је испричао да је, као и други логораши, одвођен на копање ровова за ХВО, те да је једном приликом усљед експлозије гранате остао без ноге и да посљедице тога и данас трпи.

Парастос убијеним у логорима и погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Вукосављу и Новом Граду служио је свештеник у Вукосављу и парохији Нови Град Мирослав Драшко.

- Вјерујем да су Срби који су страдали у хрватским логорима свети мученици, који су пострадали недужни и за истину - рекао је свештеник Драшко.

Према његовим ријечима, у Новом Граду живи 60 српских повратничких породица.

Свештеник Драшко је подсјетио да је прије рата у овој мјесној заједници, која је требала постати општина, било око 800 ученика у основној школи, а данас је затворена због недовољног броја дјеце.

Цвијеће на спомен-обиљежја у Вукосављу и Новом Граду, осим чланова Удружења логораша "Оџак `92", организатора помена, положили су начелник општине Вукосавље Борислав Ракић са сарадницима и представници Борачке организације у овој општини.