У периоду од јануара до септембра ове године спољнотрговински дефицит је износио 9,634 милијарде КМ, показују подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине.

Како се наводи у овим подацима, извоз је износио 12,6 милијарди КМ, што је за шест одсто више него у истом периоду 2024. године.

- Увоз је износио 22,235 милијарди КМ, што је за 4,3 одсто више него у истом периоду претходне године - стоји у подацима.

Покривеност увоза извозом

Даље пише да је покривеност увоза извозом износила 56,7 одсто.

-Извоз у земље ЦЕФТА је износио двије милијарде и 187 милиона КМ, што је за 9,8% више него у истом периоду 2024. године, док је увоз износио двије милијарде и 771 милион КМ, што је за 10,5% више него у истом периоду претходне године - пише у подацима.

Истиче се да је покривеност увоза извозом износила 78,9%.

- Извоз у земље ЕУ је износио девет милијарди и 280 милиона КМ, што је за 5,8% више него у истом периоду 2024. године, док је увоз износио 12 милијарди и 903 милиона КМ, што је за 1,9% више него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 71,9% - наводи се у подацима.

Гд‌је је проблем?

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да величина трговинског дефицита указује на то да наш проблем није на страни тражње, већ на страни понуде.

-Неконкурентна домаћа производња није у стању да искористи импулс домаће тражње, те се она кроз увоз прелијева у земље са којима имамо трговинску размјену и подстиче њихов раст. Податак да највећи дио тог дефицита отпада на земље регије свједочи да би се одговарајућом стратегијом увозне супституције значајан дио увозне тражње могао преусмјерити на домаћу производњу - истакао је Млинаревић.

Према његовим ријечима, за успјешну примјену ове стратегије потребно је анализирати структуру увоза и у дијелу производа и услуга који могу бити замијењени домаћом производњом те дефинисати мјере за помоћ произвођачима за унапређења квалитета производа и снижавања трошкова производње.

-На тај начин би домаћи произвођачи постали конкурентнији како на тржиштима гд‌је доминира конкуренција квалитета, тако и на тржиштима производа гд‌је је опред‌јељујућа цјеновна конкуренција. Уз изградњу инфраструктуре која би смањила логистичке трошкове, фирме из регије би могле преселити капацитете у нашу земљу и производити овд‌је како за потребе домаћег, тако и за потребе регионалног тржишта. Колико би ово било значајно за наш раст најбоље говори податак да би преусмјеравање трговинског дефицита на домаћу производњу било довољно у овом тренутку да генерише раст од близу 20% - објаснио је Млинаревић.

Два паралелна проблема

Економиста Игор Гавран каже да имамо два паралелна проблема, извоз далеко испод наших могућности и увоз далеко изнад наших потреба.

- Дио разлога је у нашој неконкурентности, али није само то у питању - овисни смо о тржишту ЕУ и регије и врло мало извозимо изван тог ограниченог оквира, иако нас нико не спречава да барем покушавамо ући на нова тржишта - рецимо на тржишту Руске Федерације конкуренција је мања него раније због санкција бројних земаља, али то не користимо, а увоз је далеко изнад наших потреба, гд‌је се енорман дио односи на оне производе које или сами производимо у довољним количинама или их лако можемо сами произвести - нагласио је Гавран.

Додао је да су проблем и структуре да извозимо сировине, репроматеријале и јефтиније готове производе, а увозимо скупље.

- Однедавно је посебно трагичан случај електричне енергије коју све мање извозимо, а све више увозимо. Нафта и нафтни деривати су друга трагедија, али дугорочна, јер имамо чак и одређене резерве сирове нафте (које не истражујемо и не експлоатишемо), имамо рафинерију нафте која би могла производити деривате за цијело бх. тржиште и извоз, али ништа од тога не користимо. Сада када се Србија суочава са санкцијама могли бисмо извозити и тамо, али умјесто тога имамо рафинерију која не ради без икаквог техничког или економског оправдања - закључио је Гавран.