На данашњи дан прије пет година у Републици Српској потврђен је први случај вируса корона, а убрзо након тога услиједиле су забране окупљања, обавезно ношење заштитних маски, "ковид" пропуснице, казне за кршење мјера заштите, затварање кафића. Завладао је страх, неизвјесност и паника, а пола деценије касније живот се одвија као и прије пандемије. Из горких искустава, тврде стручњаци, изродио се низ позитивних друштвених промјена попут нових приступа лијечењу, свеопште дигитализације и озбиљних научних открића.
За "ковид 19" свијет је први пут чуо крајем 2019. године. Вирус се појавио у вишемилионском кинеском граду Вухан одакле се великом брзином проширио на цијели свијет.
У Републици Српској све је почело 5. марта 2020. године прес-конференцијом Института за јавно здравство на којој су здравствени радници јавност упознали о првом позитивном случају. Заразну клицу у земљу је унио један Челинчанин запослен у Италији, након чега је Српска почела исписивати историју пандемијских дешавања. Догађаји који су услиједили забринули су све, понајвише љекаре који су се даноноћно борили са непознатом пошасти, државнике, привреднике, сељаке и професоре. Најтеже је било породицама које су се суочиле са смрћу најближих.
Према подацима Института за јавно здравство РС, вирус корона однио је до сада 6.726 живота у Српској, док је болест потврђена код више од 122.000 људи. Иако је крај пандемије проглашен крајем прољећа 2023. године, вирус је и даље присутан у популацији.
- У посљедњих седам дана вирус корона потврђен је код два мушкарца и двије жене од укупно 43 тестираних. Троје је из Бањалуке и једно из Рибника - навели су јуче из Института.
Епидемиолог у теслићком Дому здравља "Свети Сава" Стојан Смиљанић потврђује за "Глас" да" ковид" и даље кружи популацијом и да се одомаћио као грип, с тим да данас нема страха ни међу љекарима ни међу пацијентима.
- У старту када се болест појавила ми смо знали да свака епидемија има свој почетак, врхунац и крај, с тим да је тај крај изгледао недостижно у моментима када је било најтеже, у зиму 2020. и прољеће 2021. године. Тада је харао делта сој, који је био нарочито погубан за хроничне пацијенте. На срећу то је сада иза нас. "Ковид" није ишчезао, блажи облик болести је и даље ту, али не живимо у сјени пандемије. Када се повећа број респираторних пацијената и у складу са епидемиолошком ситуацијом болнице спорадично забране посјете и врате маске - казао је Смиљанић.
Присјећајући се времена пандемије, декан Медицинског факултета у Фочи Дејан Бокоњић каже за "Глас" да су заразне болести кроз историју мијењале токове живота, али и људима доносиле значајна искуства и сазнања.
- Прича је била изазовна, домаћи здравствени систем у многим моментима претрпан, нисмо знали како ће се ствари одвијати и докле ће ићи, али захваљујући прокужености становништва, мјерама, приступима лијечењу, учењу у ходу и вакцинацији вирус је заустављен. Лекција је била тешка, али сматрам да смо свашта научили, почевши од љекара до комплетног друштва. Ако се слична зараза у ближој или даљој будућности понови, вјерујем да ће свијет бити спремнији - прича Бокоњић.
Многи потези које је Српска повукла, прича Бокоњић, били су добри, а било је и погрешних, много конфузије, поготово у почетку пандемије.
- Нисмо знали много о болести, није се знало како приступити лијечењу, затварање, изолација, све је било страно, али смо се уходали. Пандемија је заиста много тога промијенила, погурала прије свега науку у коју се тада доста улагало. И на пољу едукације се доста тога измијенило. Ми смо увијек били прилично спори у промјенама неких образаца учења, а у корони смо били присиљени на учење на даљину, кориштење различитих онлајн платформи које смо задржали и данас. Ко зна колико година и деценија би нам требало да дигиталне технике кренемо користити у те сврхе да није било епидемије - казује Бокоњић.
Због различитих мјера сузбијања заразе, корона је и привреду сатјерала у ћошак наметнувши потпуно другачије услове пословања.
Директор Привредне коморе РС Перо Ћорић каже да је привреда Српске, захваљујући интервентним мјерама Владе, изашла поприлично стабилна из тог времена.
- Корона нам је помогла да одлучније и брже кренемо у процес дигитализације. Већ крајем 2020. године већина сајмова је одржавана онлајн што је на почетку пандемије било непојмљиво. За само годину смо се толико привикли. Процеси за рад привреде су унапређени, уведен рад од куће који је у појединим браншама задржан и данас. Владала је компактност Владе, привреде, здравственог сектора захваљујући којој смо и савладали све непогоде. Такав модел дјеловања, синергију требало је да задржимо и након окончања пандемије - испричао је Ћорић за "Глас".
Посљедице
Дејан Бокоњић каже да је вирус корона на бројне пацијенте оставио посљедице, те да љекари многе пацијенте прате и данас.
- Пацијентима који су имали пост "ковид" синдром остале су посљедице у смислу аритмије, поремећаја на самом миокарду. Проблема имају и одређени плућни и хронични болесници и велике студије о посљедицама на здравље људи тек ће бити рађене - казао је Бокоњић.