Породица, саборци и представници државних институција данас су на мјесном гробљу у Грлици у Источној Илиџи, полагањем цвијећа, паљењем свијећа и поменом одали почаст Радмили и Раденку Галинац, првим жртвама НАТО бомбардовања Републике Српске.

Брат и сестра, Раденко и Радмила страдали су на данашњи дан 1995. године у злочину без казне - „Намјерна сила“, како су НАТО савезници назвали операцију бомбардовања Срба 1995. године.

Потом је служен парастос у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима за све погинуле Србе у НАТО агресији на Републику Српску.

Мирјана Галинац мајка првих цивилних жртава НАТО агресије Раденка и Радмиле Галинац, истакла је да је страшно троје дјеце изгубити у 15 дана.

- Тешко ми је кад сам видјела шта се десило са мојом дјецом. Немам снаге ни да причам, из године у годину ми је све теже - рекла је Галинац.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић истакао је да је велики број жртава и догађаја Одбрамбено-отаџбинског рата упамћен на подручју тадашње Српске, данашње Источне Илиџе.

- Од посљедица бомбардовања страдали су многи српски војници и цивили, као и прве жртве Раденко и Радмила – рекао је он.

Према Божовићевим ријечима, много злочина у Одбрамбено-отаџбинском рату је прошло без казне.

- Ово је један од њих. У наредном периоду, морамо да будемо мудри и паметни, те да на будуће генерације пренесемо све оно што се дешавало и са поносом напомињемо на херојску борбу Војника Републике Српске, цивила и свих оних који су одбранили Српско Сарајево, које је послије 1995. године у највећем дијелу припало Федерацији – рекао је он.

Координатор борачких организација Сарајевско-романијске регије Горан Шеховац изјавио је да је према српском народу и војсци почињен велики злочин који се никада неће заборавити, а ни опростити.

- Најжалосније је што и данас, након тридесет година, они славе наводно ослобађање Сарајева и неких крајева око Сарајева. Нећемо вам опростити све оне војнике и цивиле што сте побили. Нећемо опростити нашу малу дјецу, ни оне који су обољели и болују од осиромашеног уранијума која је Европска заједница заједно са НАТО алијансом бацила на ове просторе – рекао је Шеховац.

Он је навео да је срамотно што до сада још увијек нико није одговарао за ове злочине.

- Још увијек нико није осуђен када је у питању агресија и када је у питању све што су они учинили у Републици Српској – поручио је Шеховац.

Бошко Југовић, предсједник Скупштине града Источно Сарајево, нагласио је колико је важна култура сјећања, како би се од заборава сачувала права истина.

- Народ ових простора носио је посебну одговорност, прво током рата, а и након Дејтонског споразума. Иако је одбранио сваки педаљ земље,  Дејтонским споразумом одређене општине накнадно су припале Федерацији. Касније, тај народ је овдје створио Српско, а сада Источно Сарајево - град поноса и град пркоса – рекао је Југовић.

Фото: Предраг Крстовић/ Центар за културу и информисање Источна Илиџа

Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ, подсјетио је да је у одбрани Републике Српске са ових простора 46 војника и седам цивила положило своје животе.

- Ту неправду ће вјероватно једног дана Срби морати исправити, али поносни смо на чињеницу да нисмо ни једног педља територије Републике Српске изгубили на овим просторима. Поред бораца у рововима, овај град су браницли и цивили – рекао је Томић.

Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац навео је да је са покојним Раденком Галинцем био саборац у чети Војне полиције Треће сарајевске бригаде, те да је ујутро 9. септембра 1995. године био са њим.

- У касним сатима добили смо информацију да је НАТО бомбардовао мост у Љубини у општини Вогошћа и да има повријеђених. Тада нисмо знали шта се дешава, али када смо дошли на лице мјеста видјели смо шта је. Раденко и његова сестра Радмила били су на путу за Блажуј, као и командир станице Војне полиције Борислав Кондић који је био теже рањен - подсјетио је Кошарац и додао да су одмах организоване екипе за давање крви, али да су по доласку у Блажуј добили информацију да је Радмила преминула, а да се Раденку боре за живот.

Након бомбардовања моста, додао је Кошарац, НАТО је примијетио возило са упаљеним свјетлима, вратио се и испустио бомбе на цивилне циљеве, дјецу и нејач, што потврђује злочиначке намјере НАТО-а према Републици Српској.

Према његовим ријечима, 10.000 тона експлозива које је НАТО сручио на простор Републике Српске говори о томе да је ова војно-политичка злочиначка организација имала потребу да уништи Републику Српску, као и о геноцидним намјерама према српском народу.

- Данас велики број људи из Хаџића, Вогошће и других крајева гдје је НАТО бомбардовао има здравствене проблеме. То им је и била намјера - да направе трајан проблем српском народу у Републици Српској – рекао је Кошарац, те оцијенио да гађање цивилног становништва бомбама са осиромашеним уранијумом представља геноцид.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић поручио је да је српски народ јединствен и када је један његов дио угрожен и нападнут онда су нападнути сви Срби.

Како је истакао, НАТО је изврио агресију на Српску 1995. године, да би потом, након непуне четири године, још жешће бомбардовао Србију.

- Мења се драстично однос снага у свету и ми смо убеђени да долазе бољи дани за српски народ и да ће српски народ, који је проживео толико неправде, дочекати своју правду, да ће сачувати Републику Српску, јер се показало да је Српска једини гарант опстанку српског народа на овим просторима - рекао је Вукелић.

Зора Вуковић, мајка Бориса Вуковића који је погинуо током НАТО бомбардовања на релеју на територији Мркоњић Града, на обиљежавање долази из Бањалуке сваке године.

- Бол коју осјећам се не може описати. Борис је био студент Електротехничког факултета Универзитета у Бањалуци, имао је дјевојку коју је планирао да ожени и која је била трудна. Некако сам успјела преживјети захваљујући снахи и унуци, која се родила 1996. године – рекла је она.

Овај датум подсјећа на један од најтежих периода у новијој историји српског народа, када је током операције "Намјерна сила" НАТО авијација, предвођена САД, бомбардовала војне и цивилне циљеве широм Републике Српске.

НАТО снаге су током шеснаест дана бомбардовања на територију Републике Српске избациле више од 1.000 бомби, међу којима и ракете типа "томахавк", укупне тежине око 10.000 тона експлозива.

Осим тога, кориштена је и муниција са осиромашеним уранијумом, чије посљедице становништво осјећа и данас.

Дан сјећања на жртве НАТО агресије прилика је да се подсјети на страдање цивила и војника, као и на чињеницу да за ове злочине нико до данас није одговарао, али и да се поручи да се култура памћења мора његовати као трајно упозорење будућим генерацијама.

Обиљежавање овог датума одржава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске /СРНА/.