Мушка одбојкашка репрезентација Србије по трећи пут у посљедњих пет година је дошла на припреме на Пале.

Изабраници Слободана Ковача спремају се за Европско првенство, а мјесто подно Јахорине користе већ трећи пут за најважнији дио припрема.

Слободно поподне током сриједе новинари портала SportDC искористили су за разговор са носиоцима ове репрезентације, Александром Атанасијевићем, Марком Подрашчанином и Невеном Мајсторовићем. 

Атанасијевић се враћа у тренажни процес након једне повреде, а као и обично презадовољан је условима које репрезентација има на Палама.

- До сада су нам Пале биле таличне, тако да се надамо да ће и овај пут. Припреме ће трајати свега две недеље. Волели бисмо да овде останемо и дуже, људи су предивни према нама и имамо све најбоље услове да првенство дочекамо спремни - каже Александар Атанасијевић, који се нада да ће упркос пандемији коронавируса која је и даље на снази успјети ипак да одраде и један тренинг отворен за јавност, те тако по први пут поздраве навијаче након више од годину и по дана.

- Искрено се надамо да ће бити један тај отворени тренинг, иако не знамо још каква ће ситуација бити, да ли ће због коронавируса бити дозвољен улаз у дворану. Нама играчима би то много значило. Другачије је играти пред публиком, годину и по играмо без публике и неки симоблични чин би био да играмо пред публиком баш овде. Дворана "Пеки" је невероватна, имамо одличне услове за рад и у дворани и у теретани која се налази у њеном склопу. За нас спортисте је то најважније, мало да се изолујемо од Београда. Када си у Београду на припремама, не размишљаш само на спорт. Овде смо максимално сконцентрисани, иако не траје све дуго - каже Атанасијевић.

Иако овај базични дио припрема, када се мање ради са лоптом, углавном пада теже играчима, Атанасијевић истиче да је прва асоцијација на Пале пјесма "Вози ме на Пале". 

- Прва асоцијација нам је песма "Идемо на Пале" (хаха). Срећни смо овде. Нисмо далеко од Србије, знамо како се људи овдје опходе према нама, људи нас воле, поздрављају нас на улици. То значи да нас људи овде прате и да наши успеси не пролазе неопажено - додаје Атанасијевић.

Србија на Европско првенство иде да брани титулу европског првака, коју је сковала на Палама 2019. године, а и овај пут као и тада иде као фаворит из сјенке, мада свјесна својих квалитета и мотивисана и жељна да докаже да припада самом свјетском врху. 

- Нисмо прошли пут очекивали да ћемо освојити Европско првенство. Можда је то и прави начин да се спремамо, нисмо у ТОП 3 фаворита за освајање, нисмо отишли ни на Олимпијске игре, има јачих репрезентација од нас, и оно што је на нама јесте да покушамо да дамо максимум сваког дана и да се током самог такмичења боримо за медаљу. Још увек је то некако све далеко, имамо још шест недеља, све је добро испланирано и размишљамо искључиво од тренинга до тренинга и то је једини начин да се направи успех - истиче он.

Истиче популарни Бата да ове године можда имају и мање шансе да се домогну европске титуле него прије двије године, али понавља још једном, мотивације и жеље за доказивањем не мањка.

- Мислим да ове године смо још мање фаворити него раније. Имали смо тешке клупске сезоне. Сигурно неће бити лако, игра се у Пољској, земљи која много прати одбојку и биће задовољство видјети поново публику на трибинама. Максимално ћемо бити мотивисани, желимо да одбранимо европски трон, прије свега да се боримо за медаљу. Имамо репрезентаицју која зна како се освајају трофеји, која може да се бори за медаљу - каже Атанасијевић.

Репрезентативна одбојка никад није била јача и уједначенија него посљедњих година, а Атанасијевић истиче да постоји 4-5 репрезентација јачих на папиру од Србије.

- На папиру су за нијансу од нас јачи Пољаци, Французи, Италијани, Руси, репрезентације које су отишле на Олимпијске игре. Нису велике разлике, али на нашу "несрећу" постоји минимум 10-15 репрезентација које конкуришу да освоје европски трон. То никада није било тако у историји. Одлучиће нијансе и управо та нијанса може да се створи та нијанса, да радимо за то мало више него друге екипе и да се на основу тога боримо за врх - додаје он.

Не мисли Атанасијевић да ће неку већу разлику направити олимпијски турнир пред Европско првенство. Репрезентације које не играју у Токију имаће времена за припрему и тренинг, али ће репрезентације са Олимпијских игара доћи уиграније.

- Мислим да нема правила. Ми ћемо имати више времена за тренинг и припрему, они ће бити уигранији, можда и мотивисанији ако освоје неку од медаља на ОИ, јер нису под императивом прављења резултата на ЕП. Не знам који је прави одговор. Знам да морамо да се посветимо раду и да је то пут до доброг резултата - истиче Атанасијевић.

Марко Подрашчанин је годинама већ неизоставна карика репрезентације Србије и долази на Пале, а од недјеље имаће и додатну везу са овим крајем.

Тренер ЖОК "Јахорина", Данило Тадић, за свог вјенчаног кума је одабрао управо Подрашчанина, те је тако долазак на припреме на Пале резултовао једним великим пријатељством, па на крају и кумством.

- Управо тако. Прије пет година смо први пут дошли овде и чули смо да је гостопримство људи и доброта људи на Палама врхунско. Вјерујте стварно је овдје и више од тога. Овдје се осјећамо као код куће. Професор Данило Тадић нас је први пут дочекао на Палама и могу рећи био нам је да кажем водич, упознао нас је са свиме и од тада се јавило пријатељство и Боже здравља у недјељу ћу и да га вјенчавам - каже нам Марко Подрашчанин.

Нема Марко Подрашчанин асполутно нити једну једину замјерку на Пале. Каже, морамо да пронађемо некога другог да каже било какву, па и ону најмању ману, за овај крај и припреме. 

- Што се мене тиче лично нема, то морате причати са неким другим. Све је на врхунском нивоу, од хале "Пеки" која је нама идеална, теретана која има све што је нама потребно. Да прве године није било овако добро, вјероватно не бисмо више ни долазили, али ево ми се враћамо сваке године. Пале су нам увијек биле таличне и надам се да ће нам опет бити.

Сваке слободне тренутке одбојкаши користе да обиђу околна мјеста и љепоте које нуде Пале, али и Сарајево.

Ми смо са њима разговорали док су се одмарали у прелијепом амбијенту извора Миљацке, али слободно вријеме су "трошили" и на Равној Планини, Јахорини, граду Сарајеву...

- Слободно поподне користимо да прошетамо. Идемо и до Сарајева, одемо до Јахорине. Људи нас поздрављају, лијепо нас дочекају. Много нам то значи. Долазимо из Београда, Новог Сада, гдје је увијек гужва, врућина у овом периоду. Овдје имамо сав потребан мир да се спремимо за једно велико такмичење, као што је ово сада Европско првенство.

Шетња по Сарајеву и фотографисање са пролазницима

Полако се поправља и здравствени билтен репрезентације, који је био велики проблем када се играла Лига нација.

- С обзиром на то да смо имали током Лиге нација имали доста повреда и можда је то био кључ што се нисмо пласирали на "Final four", иако смо стварно заслужили и дали максимум, сада је боље. Прикључили су нам се и Петрић и Околић, а Лисинац, Урош Ковачевић и Бата Атанасијевић се враћају у тренажни процес. Прва три дана су супер протекла. Почели смо да радимо и са лоптом. Генерално, на Палама доста радимо на физичкој спреми, доста се ради теретана, тактика, касније и техника. Можда је овај први дио за нас спортисте мало досадан, али свакако да је најважнији - каже Подрашчанин.

Подрашчанин као кључ успјеха издваја заједништво и атмосферу, а колико је она значајна сликовито описује фудбалом и освајањем Европског првенства од стране Италије.

- Видјели сте и сада фудбалско првенство, Италија је освојила због позитивне атмосфере, моје мишљење. Имали смо сада три недјеље слободне, што је права ријеткост код нас у спорту. Ми смо се ужељели одбојке, саиграча. Ми смо нон стоп заједно. Понекад се шалимо и говоримо да смо више ми заједно, него са породицама. Тај мир овдје, атмосфера, дружење, пјевање, је кључно. То се видјело и прошли пут када нисмо били фаворити, а отишли смо до самог краја - додаје Подрашчанин.

Истиче он да је циљ Србије увијек освајање медаље, те да ће бити веома тешко, али не и недостижно.

- Ми смо и даље европски прваци. Освојили смо то пре двије године, иако се реално нисмо надали. Нама је увијек циљ неко полуфинале и медаља. Медаља је увијек циљ. Биће много теже. Пољаци су много јачи, Французи, Италијани, не треба заборавити ни Русе, који увијек пуцају на злато и највиши пласман. Као и прошли пут, треба да одемо растерећени, знамо да имамо добру екипу, играчи играју у врхунским клубовима, имају добре сезоне иза себе што је важно и можемо се сматрати фаворитима из сијенке за сами врх Европског првенства - истиче Подрашчанин.

Разговарао: Стефан Папаз