Према Анкети о радној снази за 2019. годину, у БиХ 76 одсто незапослених (око 113.000) тражи посао дуже од годину дана, чиме спадају у дугорочно незапослене, а што је мање у односу на годину раније за 6,3 процентна поена.
Ипак, БиХ има већу дугорочну незапосленост у односу на најлошије рангирану чланицу ЕУ, Грчку (67,9 одсто).
Као један од највећих проблема дугорочне незапослености у БиХ , како се констатује у Информацији о конкуретности БиХ, коју је припремила Дирекција за економском планирање, може се истаћи неадекватна образовна структура незапослених.
Највећи број незапослених БиХ биљежи у категорији средња школа и специјализација (74,1 одсто).
Најмањи број незапослених је у категорији виша, висока школа, магистерији, докторати (12 одсто), што говори да већи степен образовања значи већу вјероватноћу за проналазак радног мјеста.
Број особа које стичу терцијарно образовање важан је показатељ у оцјени конкурентности радне снаге. У БиХ у 2018. години је дипломирало/завршило студије 14.220 особа, што је за 2,5 одсто мање студената у односу на 2017.
БиХ, према Извјештају глобалне конкурентности 2019, Свјетског економског форума, заузима 82. позицију када је у питању стуб 6, односно вјештине. Осим тога што је БиХ побољшала своју позицију у односу на 2017. годину (87.) и даље је најлошије рангирана у односу на земље региона.
Индикатор вјештина, квалитет и квантитет образовања, по којем је БиХ најлошије рангирана (137. позиција), односи се на вјештине дипломираних студената потребне предузећима. Према истим показатељима, БиХ је оцијењена испод просјека ЕУ 28.
Посматрајући земље региона, закључак је да су оцјене БиХ готово идентичне оцјенама Хрватске и Сјеверне Македоније, док остале земље региона (Албанија, Црна Гора и Србија) имају оцјене сличне просјеку 28 земаља ЕУ.
