У Републици Српској је у паду потрошња антибиотика, али и даље треба радити на спречавању њихове нерационалне употребе и лагеровања у кућним апотекама, чиме се ствара могућност посезања за овим лијековима и у ситуацијама када их доктор није препоручио.
То, упозоравају љекари, може дјеловати штетно по здравље, јер микроорганизми, као што су то бактерије, имају способност развијања отпорности на антибиотике.
Наглашавају да прекомјерна употреба антибиотика угрожава животе људи, а не само здравље. Наиме, пацијенти са инфекцијама узрокованим бактеријама отпорним на лијекове имају повец́ан ризик од лоших клиничких исхода, настанка компликација и смртног исхода. Они троше више ресурса за здравствену његу од пацијената инфицираних осјетљивим сојевима исте бактерије. Велики проблем представља континуиран пораст антимикробне резистенције широм свијета, од чега не одступа ни Српска.
Усљед непотребне употребе ових лијекова, може доћи до тога да више неће постојати дјелотворни антибиотици, јер ће бактерије бити отпорне на њих. Зато се препоручује кориштење антибиотика само уз препоруку љекара и придржавање упутства за дозирање и дужину узимања лијекова, упозоравају љекари који су једногласни да претјерана употреба антибиотика дефинитивно онемогућава спасавање живота и здравља људи, када је ријеч о озбиљним болестима. Апелују да ове лијекове треба користити рационално, и то у ситуацијама када је ријеч о бактеријским инфекцијама, а не за лијечење вирусних обољења, код сваке грлобоље и снижавања температуре.
Из Института за јавно здравство РС саопштили су да се у Српској на антибиотике годишње потроши око 7 милиона КМ, те да постоји простор за смањење те потрошње.
Бранислав Зељковић, в.д. директора ИЈЗ, рекао је да је тендеција потрошње антибиотика у паду и да, у односу на све лијекове, антибитоци чине 2,25 одсто.
– То нас охрабрује, али имамо још посла да тај проценат буде снижен. Потребно је подићи свијест грађана да ови лијекови не морају увијек да се користе против прехладе или неке упале – рекао је Зељковић.
Подаци Фонда здравственог осигурања (ФЗО) РС показују да је за 9 мјесеци ове године прописано 217.239 рецепата за антибиотике који се налазе на листи лијекова овог фонда који се издају на рецепт. Трошак ФЗО за ове лијекове за дати период износи око 1,2 милиона КМ.
– У истом периоду прошле године издато је 232.546 рецепата, а финансирамо оне антибиотике који се налазе на нашим листама лијекова и располажемо подацима о издатим рецептима само за те антибиотике. Најпрописиванији је „амоксицилин“, а антибиотици се најчешће прописују за инфекције, односно упале респираторног система и уринарне инфекције. У РС постоји и могућност издавања антибиотика на комад, када је то неопходно и одговара дужини трајања лијечења – наглашавају у ФЗО.
Слушати савјете љекара
Поводом обиљежавања Свјетске седмице свјесности о антибиотицима, шеф Канцеларије Свјетске здравствене организације у БиХ Виктор Олшавски рекао је да пацијенти морају да слушају савјете доктора, без чије препоруке не треба да употребљавају антибиотике, нити да их узимају ако су прописани неком другом.
– Антибиотици су једно од највећих достигнућа модерне медицине, али ако не будемо пажљиви и опрезни у њиховом кориштењу, може се десити да се изгуби то оружје – нагласио је Олшавски.
