Српски џудиста Немања Мајдов суспендован је на пет мјесеци јер се на Олимпијским играма у Паризу прекрстио прије борбе.

Сада су Новости објавиле његов комплетан одговор Међународној џудо федерацији након што је против њега покренута истрага.

У писму је, између осталог, цитирао Новака Ђоковића.

Одговор Мајдова преносимо у цјелости:

- Поштовани, не треба мени саслушање, не треба да вам одузимам вријеме, само ћу вам рећи неке ствари од срца - и као одбрану, али више да покушам да помогнем џудоу да расте, јер џудо представља нас, а ми представљамо џудо. И пошто људи имају све боље мишљење о мом спорту, више и мене поштују, али исто тако, ако људи почну да виде да џудо пада на неки начин, као што се то са мном десило у очима људи, онда морам да реагујем, јер џудо представља и ко сам то ја. Е, сада, о томе што сам се прекрстио. Ту желим да цитирам ријечи мог блиског пријатеља Новака Ђоковића који долази из исте културе као и ја:

'Пре него што сам спортиста, ја сам православни хришћанин'.

Долазим из земље у којој је хришћанска култура веома велика и веома јака, тако смо одрасли.

За мене постоји нешто веће од било ког спорта и посла. Бог ми је дао све у животу, освојио сам много великих титула и захвалан сам Њему. Прије сваке борбе сам, као и сви спортисти, под стресом, и уплашен, и много се молим. Управо то ми је и дало самопоуздање и моћ да све превазиђем. Јесам се ја прекрстио више пута, то је тачно, али не видим ништа лоше у томе. Никада нисам желио да провоцирам неког другог или нешто тако. Штавише, много поштујем када неко ради ствари из друге вјере, јер многи људи једноставно осјећају потребу да то ураде да би превазишли сва чуда са којима се сусрећу.

Велики узори многима, у 100% популарнијим спортовима од џудоа, крсте се и раде друге сличне ствари. Ако један Роландо, један Меси, један Ђоковић, Леброн Џејмс, Том Брејди, Хабиб, Усик и други раде то сваки пут када започињу наступ, зашто не можемо? Ово је људско право, а као што знамо, Бог је највећи.

Иначе, олимпијске церемоније су биле заиста досадне за све хришћане, веома сатанске и ван контроле.

А друга ствар коју желим да кажем: правила џудоа морају много да се промијене. Ја сам овдје као свјетски и европски шампион да помогнем да то превазиђемо.

Конкретно, у посљедње вријеме нисам срео врхунске џудисте који су задовољни садашњим стањем, сви су посрамљени (стањем овог спорта), као и ја. Освојио сам три свјетске и осам европских медаља, мислим да сам, као момак који је дошао из региона који никада раније није имао овакве резултате, постао мајстор свог спорта. Али... како је онда могуће да ја, такав, не разумијем правила, јер сам у посљедње двије године добио око 15 „hansoku makea“ и то је смијешно. (Опаска аутора: шидо је мања казна у џудоу, а „hansoku make“ је или тежи прекршај који одмах значи и пораз, или је у питању пораз усљед прикупљеног већег броја мањих прекршаја. Скраћеница је ХМ). Скоро на сваком другом такмичењу давали су ми три шидоа за нешто што другим момци не дају. Могу да пронађем за сваки случај мог шидоа или ХМ-а да у 100 ситуација други такмичар није добио шидо. (Заиста могу, али хајде да се не бавимо сада тиме).

Мислим, некада јесте прекршај за шидо, некада није, али је у питању Немања Мајдов, е, онда увијек јесте.

У многим случајевима судије су погријешиле. И пошаљу те кући. Онда се припремиш напорно, дођеш, кад оно одмах опет ХМ, иди кући. Само на почетку 2023. имао сам 6 ХМ заредом?! Сви који су пратили моју каријеру знају да је мој стил отворене спартанске борбе, а не као да сам неки плашљиви тип. Остао сам миран (послије тих шест ХМ-а), ријешио сам да не кажем ништа на то, јер олимпијада долази, а онда је она дошла, и исто се десило. Три шидоа, и то у мечу са момком против којег сам имао 5:0 (у побједама). Судија ме је убио својим грешкама, глупим правилима која судије користе само када им се неко не свиђа. Али, оно што је већи проблем је што по том правилу, мој противник треба да добије шидо, а не ја. А овако су га давали мени и убили мој сан за три минута нечега што и није била џудо борба. Џудо постаје шидо борба. Када се боримо, више смо фокусирани да не будемо кажњени, него на то како да бацимо ривала. То је стварно тако. Сада у џудоу судија има 100% утицај на исход меча.

То није добро за нас. Није добро за спорт.

Бољи човјек не побјеђује. Оставите нас да се боримо, требају нам бацања (по чему је џудо и постао познат, прим. аут.), а не полицајци у одијелима да нас шаљу кући, а да притом нисмо поражени у некој правој борби. Радимо вриједно по 20 и више година, наше породице живе од џудоа, у ово улажемо сав животни труд. Судијска комисија треба више да води рачуна о томе, а не да арбитри имају више простора у доношењу глупих одлука да вас пошаљу кући, и да вам не дозволе да се ознојите. У сваком спорту гдје је судија најважнији човјек на терену, тај спорт нема будућност. И, наравно, тај спорт није међу најпопуларнијима. Постоје двојица судија... Мислим да сам у посљедњих 20 мечева када су ми они судили - изгубио 18. Са једним од њих имам 0:10 однос побједа и пораза.

А видите како губим (кад он суди): увијек ХМ, три шидоа.

Не могу да побиједим када су они ту. То је поражавајуће, психички. Молим се само када идем на меч само да их не видим да долазе, јер ако их ни не видим, тада ћу 99% побиједити у борби.

Када се нешто тако десило на Олимпијским играма, емоције су надвладале све. Тешко је када те неко пошаље кући, а да ти не пружи прилику да покажеш шта знаш.

Постоје типови бораца који су прва два минута јаки, касније одустану.... доста их је таквих, без шампионског менталитета. Али, хајде да покажемо шампионски менталитет. Разумијем ја да се нека (спорна) одлука догоди послије три, четири минута, али да ме тако пошаље кући, то није било у реду. Послије 15 ХМ-а нисам могао да контролишем своје емоције, јер сам био у праву. А био сам, јер је судија погријешио у претходном шидоу, мој ривал је прекинуо стисак, а не ја. И остајем при томе да сам био у праву у вези са том одлуком. Не знам шта да кажем само да молим да се промијене та правила о хватању, јер је глупо. Мислим, ја могу да изведем да прекинем стисак, али да се тако повучем да изгледа као да је ривал то учинио. Дакле, да није прекинуо стисак, али да изгледа да јесте и да он онда добије шидо, па да оде кући јер сам, ето, користио постојећа правила и радио на томе на тренингу - да преварим судије.

Али, нисам такав тип, ја сам прави борац.

Хришћански витез :)

Извините на дугачком тексту, пишем и говорим отворено, из срца.

Хтио сам да помогнем мом спорту, ако разумијете шта сам хтио да кажем. Не говорим ово јер смо у питању ја и моја будућност. Ја сам већ урадио много тога, чак и више што могу да замислим, срећан сам породични човјек, милионер, поштован у својој земљи као први свјетски шампион. Имам све, и то радећи све из љубави и страсти, а и зато што сам још увијек лав. Почео сам од нуле са мојим 'лудим' родитељима који су све изложили ризику за џудо и успјели смо. Али, ја све ово говорим за друге џудисте високог нивоа, за све њих из цијелог свијета који су такође све уложили, нису одстали, а који не живе тако добро од џудоа. Разговарам са њима и знам о чему причам.

Много је ствари о којима треба бринути...

Хвала вам на читању. 

И не дајте ми превише да се одморим.

Краљеви никад не умиру ;) 

Немања Мајдов,

 шампион Европе и свијета".