Предсједник БОРС-а Радан Остојић коментарисао је филм „Сарајево сафари“, словеначког режисера Мирана Зупанича.

Остојић се осврнуо и на интервју који је Миран Зупанич дао медијској кући „Ал Џазира Балканс“, поводом промоције истоименог филма, у којем се говори о наводном "лову на људе" на сарајевском ратишту током грађанског рата у БиХ, односно о томе да су богати странци новцем плаћали могућност да са положаја Војске Републике Српске пуцају и убијају цивиле у Сарајеву.

Саопштење преносимо у цјелости.

- Нормалан човјек када коментарише овакве морбидне измишљотине, односно лажи, мора да се запита шта је узрок истих. Да ли је у питању мржња према једном народу као патолошка појава или је у питању наручен и добро плаћен посао у циљу стицања позамашне новчане сатисфакције.

Значи, у питању је психичка болест аутора која захтјева неодложно неуропсихијатријско посматрање и лијечење, или се пак ради о неморалном поступању ради личног богаћења.

Без обзира на узроке и поводе, предметни филм са измишљеном темом и још измишљенијим актерима за циљ има сатанизацију српског народа. Односно ово је циљ наручиоца и аутора, а сам филм јесте средство за остварење поменутог циља.

Град у коме се одвија имагинарна радња овог ремек дјела филмске кинематографије прије рата био је српски колико и муслимански. У њему више Срба нема, а муслимана и џамија је све више. Никада у животу нисам видио ни чуо да ловци бјеже од ловине. Срби су часно и поштено бранили своја вјековна огњишта, земљу својих прадедова коју су у рату одбранили, а у миру морали напустити.

Одлазећи из родног и никад непрежаљеног града са собом су носили чак и гробове својих предака.

Кога у овом граду више нема? Ко је протјеран, а ко је остао? Ко је џелат, а ко жртва? Ко је ловац, а ко ловина? Ловци су у Сарајево долазили из исламских земаља да лове Србе ради џихада, а на сафари су долазили војници НАТО алијансе у авионима из којих су бацали бомбе са осиромашеним уранијумом демонстрирајући савремени начин лова на Србе. То је у ствари права истина и тема за филм са објективним садржајем. Међутим овакав филм за муслимане и западне моћнике не би био прихватљив јер би се бавио истином а истина за њих представља појам који нема значење.

Умјесто истине вјероватно ће инспирацију за ново филмско дјело потражити у америчком филму ,,Осми путник“ у коме су Срби деведесетих година прошлог вијека у Сарајево довели биће са друге планете као супероружје за убијање муслимана. Машта за сатанизацију свега што је српско за муслимане је неисцрпна инспирација.

У оваквој БиХ суживот и помирење је дефинитивно имагинарна ствар, као и тема предметног филма!