У Галерији „Жарко Видовић“ свечано је отворена изложба „Иво Андрић и Сарајево“, аутора Борјана Митровића.

Митровић је истакао да је докторирао на дјелу Иве Андрића, те да је претходних година интензивно истраживао архивску грађу у БиХ и Србији о везама Иве Андрића и Сарајева.

- У научној литератури о Андрићевом дјелу управо су везе писца са Сарајевом недовољно обрађене, како у књижевним студијама, тако и кроз изложбене поставке. Због тога смо ове године успјели да објавимо књигу „Лексикон Андрићевог Сарајева“, чији сам аутор, као и да приредим ову изложбу у Источној Илиџи – рекао је Митровић.

Митровић је нагласио да је циљ био да се врати значај Иви Андрићу у контексту Сарајева, макар кроз рад у Источном Сарајеву, јер су, како истиче, управо ови простори баштиници тог насљеђа.

Додао је да је Андрићево дјело и живот уско везано за овај град, те да је, уз Београд и Вишеград, Сарајево једно од најзначајнијих мјеста његовог стваралаштва и живота.

- Трудили смо се да изложба буде веома динамична, тако да смо припремили више од 30 плаката високог квалитета, како по структури и дизајнерским рјешењима, тако и по садржају. Настојали смо да то буде комбинација креативних рјешења наших дизајнера, затим документарне грађе коју смо добијали од институција уз право коришћења, као и мојих текстова који прате изложбу – рекао је он.

Митровић је закључио да очекује да ће изложба бити занимљива посјетиоцима, те да их својим динамичним приступом додатно заинтересовати.

Фото: katera.news

Предсједник Програмског савјета Галерије „Жарко Видовић“ Миљан Попић, истакао је да је за ову изложбу изузетно значајно и објављивање лексикона „Лексикон Андрићевог Сарајева“, аутора Борјана Митровића.

- Митровић је након вишегодишњег рада и труда, приредио дјело које на посебан начин осликава топографско и културно Сарајево које више не постоји, а које је често заборављено у савременом контексту. Ријеч о изузетно вриједном издању које је дјелимично и „враћање дуга“ Иви Андрићу од стране Сарајева – истакао је Попић.

Он је подсјетио да су се други градови, попут Травника, Вишеграда и Београда, на неки начин одужили великом писцу, док Сарајево то, по његовом мишљењу, није учинило у довољној мјери, иако је Андрић управо том граду много дао, као и он њему.

- Митровићев лексикон доноси једно пажљиво реконструисано, прије свега топографски занимљиво Сарајево. Као резултат овог лексикона, који је недавно издат од стране издавачке куће „Академска књига“ из Новог Сада, уз подршку локалних заједница, прије свега Града Источно Сарајево, те општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, ми смо у Галерији „Жарко Видовић“ дошли на идеју да се организује изложба „Иво Андрић и Сарајево“. Циљ је да се уз већ постојећи текстуални сегмент из лексикона Борјана Митровића дода и визуелна димензија која ће га допунити и проширити – рекао је Попић.

Он је истакао да ће изложба „Иво Андрић и Сарајево“ бити постављена у Галерији „Жарко Видовић“ у наредна два мјесеца, те да се фокусира искључиво на период његовог живота до 1975. године, као што је то случај и у самом лексикону.

- У оквиру изложбе планирана су и гостовања еминентних познавалаца Андрићевог дјела, међу којима је и Борис Булатовић из Новог Сада. Он се бави и тим сегментом злоупотребе Андрића. Намјера је да се отвори једна врста дијалога и да се Андрићу приступи из перспективе његове савремености, а не из угла данашњег времена – рекао је он.

Начелник општине Источна Илиџа, Маринко Божовић, истакао је да је у Галерији „Жарко Видовић“ своје мјесто нашао и Иво Андрић, те да је општина помогла штампање лексикона „Лексикон Андрићевог Сарајева“ аутора Борјана Митровића.

- Андрић је писао о мостовима, које је он градио ријечима, и ово је дефинитивно један мост и веза Андрића, Источног Сарајева и Источне Илиџе. То је управо мост који смо жељели да изградимо отварањем Галерије у Источној Илиџи, и данас, када је Андрић у Галерији, тај мост је и остварен - рекао је Божовић.