У оквиру изложбе „Иво Андрић и Сарајево“, вечерас je у Галерији „Жарко Видовић“ у Источној Илиџи одржанo предавање „Андрић између књижевности и политике: постјугословенска читања“.

О сложеном односу Андрићевог књижевног дјела, историјског контекста и савремених тумачења говориo је Борис Булатовић.

Аутор изложбе „Иво Андрић и Сарајево“ и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Борјан Митровић истакао је да је у оквиру изложбе планирана и организација неколико пратећих предавања.

- Вечерас смо имали прилику да слушамо предавање нашег уваженог колеге Бориса Булатовића из Новог Сада, научника са изузетним истраживачким искуством, који је провео године на славистичким институтима у иностранству. Резултат његових истраживања је, између осталог, и књига „Оклеветана књижевност“, а вечерас је говорио о тумачењу рецепције Иве Андрића у постјугословенском контексту - рекао је Митровић.

Он је навео да је тема предавања била начин на који се Андрић чита са различитих идеолошких, друштвених и политичких становишта у годинама, односно деценијама након распада југословенске заједнице до данас.

- Могли бисмо рећи да је вечерашње предавање на неки начин наставило причу на којој смо ми стали, закључно са 1975. годином. Ипак, генерални циљ ове изложбе није строго везан само за теме које су представљене на плакатима, већ да на неки начин  отворимо шири тематски обухват - додао је Митровић.

Говорећи о данашњем читању Андрићевог дјела, Митровић је рекао да отклон постоји у многим срединама, али да тај отклон долази од одређених чинилаца, друштвених фактора и појединаца.

- Мислим да је Андрић као књижевник преживио све диобе и сва погрешна, некњижевна тумачења и да и даље живи међу читалачком публиком на исти онај начин на који је живио и у деценијама прије нас – закључио је он.

Фото: katera.news

Доктор Борис Булатовић из Новог Сада, гостујући професор на Институту за славистику Универзитета у Вроцлаву у Пољској, истакао је да се изучавањем дјела Иве Андрића бави већ 15 година, те да је Андрић један од аутора који су највише погођени политичким дешавањима деведесетих година прошлог вијека.

- Његови политички видови рецепције сведоче о једном радикалном интерпретативном обрту, тако да је од писца са репутацијом поборника дијалога између супротстављених култура и цивилизација, који је ту репутацију стекао прe свега на основу симболике мостова у његовим романима у условима измењеног политичког оквира све чешће представљан као мрзитељ босанских муслимана, идеолог велике Србије, а његово дело као књижевна потпора великосрпској идеји као естетика за геноцид - рекао је Булатовић.

Он је навео да је такав негативан рецепцијски ток, у оквиру којег се Андрић представља као анти-исламски писац, постао један од значајнијих модела рецепције на овим просторима након деведесетих година.

Говорећи о идеолошким аспектима тумачења Андрићевог дјела, Булатовић је рекао да је оно прије свега било предмет критика у дијелу бошњачке рецепције, док је у хрватском контексту највише било ријечи о одбијању да његово дјело буде интегрисано у оквире канона хрватске књижевности.

- Са српске стране, за коју се такође не може рећи да је имуна на политичке видове приступа, постојао је један вид рецепције који је трајао током ратних година и који се није у толикој мјери бавио тумачењем самог пишчевог дела, већ је у њему препознавао ратног савезника, учитавајући у његово дело оно што су бошњачки критичари Андрића видели, али са позитивним предзнаком, као писца који је у тадашњим околностима ратног хаоса био на српској страни - навео је Булатовић.

Он је истакао да појава негативног тумачења Андрића није настала деведесетих година, али је тада узела највише маха.

- Андрић је био изложен негативним критикама још од тридесетих година, па све до шездесетих након добијања Нобелове награде. То је генеза тог негативног рецепцијског тока -  рекао је Булатовић.

Он је додао да негативан однос према Андрићу није ограничен само на простор бивше Југославије, већ да је дошло и до интернационализације таквих ставова кроз рад појединих иностраних слависта.

На питање колико политике има у Андрићевом дјелу, а колико Андрића у политици, Булатовић је рекао да је политичких елемената у његовом стваралаштву много мање него што се то представља у најригиднијим тумачењима.

- Мислим да то не представља неки битан сегмент његовог дјела. Ријеч је о политичком учитавању из потпуно ванкњижевних побуда, у условима у којима је национално сврставање постало веома битно. Нажалост, то није феномен који је трајао  свега неколико година током рата, него чини ми се да је то неповратан процес у једном сегменту академске критике и на овим просторима, али и у иностранству - истакао је Булатовић.

Он је додао да се Андрић у западној славистици и даље прије свега доживљава као југословенски, а не српски писац.

Мислим да би, уколико би се о њему говорило искључиво као о српском писцу, ти негативни одјеци били много оштрији и бројнији и у међународним оквирима него што је то данас случај - закључио је Булатовић.