У Народној библиотеци "Бранко Чучак" у Хан Пијеску вечерас је отворена изложба на којој су представљене скулптуре и слике Бранка Борковића, умјетника који је преминуо 2004. године.

Скулптуре припадају посебном ауторском циклусу радова у печеној глини.

Низ керамоскулптура, каменина, изложен је заједно са цртежима, графикама и сликама аутора са несвакдишњим ликовним талентом.

Критичар Милош Кнежевић рекао је Срни да Борковић припада не тако бројној групи запажених умјетника поријеклом из Хан Пијеска који су својим надареним умјетничким радом допринијели угледу овог сликовитог романијског мјеста.

- Одатле је искрсла потреба да се предочи бар исјечак његовог рада, који можда није довољно познат његовим пријатељима, колегама и земљацима. Најбоља прилика за сјећање на Борковића је изложба уприличена у граду из кога је потекао - рекао јр Кнежевић.

Он је истакао да су Борковићеве композиције цртежа, графика и слика, нарочито портрета, исказане брзим преплитањем и згушњавањем линија које ограничавају монохромне површине.

- Чар линија у које вјерује и у које се поузда, а не боја по себи, обузимали су Борковића током читавог умјетничког живота. Ауторов трагалачки немир се понајвише осјећа у експресивним цртежима и сликама људског лица, посебно у очаравајуће крупним очима - рекао је Кнежевић.

Он је навео да је Борковић предност давао раду у глини, вајању, а не дјељању дрвета или клесању камена.

- Оно што је сачувано и приступачно указује, међутим, да је аутор скулпторској врсти дјеловања придавао подједнак креативни значај, што значи да је по властитом опредјељењу био и сликар и вајар - рекао је Кнежевић.

Говорећи о дјелима, Кнежевић је истакао да је у Борковићевом раду очигледна креативна надградња и превазилажење пуког понављања лепенске скулпторске баштине.