Тржиште наркотика у БиХ преплавили су амфетамини, психостимуланс који је углавном заступљен међу млађом и малољетном популацијом.
Субспецијалиста за болести овисности и директорица Завода за болести овисности Кантона Сарајево Расема Окић истиче да је ситуација, када је у питању овисност о дрогама међу дјецом и малољетницима, другачија у односу на послијератни период.
- Послије рата, овисничком сценом су заправо доминирали овисници о хероину. У бившој држави то је било табу, у појединим срединама на прстима су могли пребројати такве. Онда се, послије рата, догодила експанзија. Данас је сцена потпуно другачија. Овисника о хероину готово да нема. Односно, не срећемо се са новим овисницима посљедњих пет до десет година. Они с којима ми данас радимо су на неки начин бивши овисници, односно пацијенти који су на опијатској субституционој терапији, у процесу рехабилитације, ресоцијализације, солидно стабилизoвани. Наравно, и та велика бројка која је била годинама пада, с обзиром на то да људи одлазе у иностранство, умиру, будући да међу њима има и старијих, пријератних овисника - казала је Окић.
Истакла је да су тржиште наркотика у Сарајеву, али и у ширем региону и Европи преплавили амфетамини, синтетичка дрога, који су све више заступљени међу млађом популацијом.
- То је потпуно другачија врста дроге у односу на хероин. Они су врло заступљени на тржишту, а младима јако интересантни. Могу бити у облику праха, у облику таблета… и изазивају различите физичке, али и психичке промјене код младих. Млади их узимају да би постигли задовољство, срећу, усхићеност, постали врло расположени, еуфорични, омнипотентни… Не спавају, не једу дан, два, три… док се потпуно не потроше у том психомоторном немиру, односно ексцитацији коју је условио амфетамин - појашњава Окић.
Додаје да се често догађа да млади конзумирају амфетамине чији састав не познају те неријетко траже хитну помоћ због озбиљних физичких реакција, попут тахикардије, јаког лупања срца, недостатка зрака и узнемирености. Упозорава и да се у пакетићима с амфетаминима могу наћи и друге супстанце, укључујући оне које нису нужно психоактивне.
Истиче да је основни проблем у томе што млади амфетамин не сматрају дрогом и вјерују да је то средство поправљања расположења, те да немају потребу да се лијече.
- Они у почетку узимају амфетамин, а касније дрога узме њих. Сви ми мислимо да можемо нешто контролидати. Међутим, отмемо се контроли - рекла је Окић.
