Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић жели да оснује засебну Црногорску православну цркву и своју земљу удаљи из “орбите” Србије и Русије, а као дио плана, законом сада влада може да преузме црквена имања, укључујући и манастир Острог, чему се вјерници јасно противе, описује Блумберг актуелну ситуацију у Црној Гори.
Ђукановић је, како додаје агенција, изазвао огорчење својим планом одвајања од Српске православне цркве и руских веза.
Блумберг, као примјер, наводи манастир Острог, један од највећих на Балкану, који припада СПЦ, а налази се у Црној Гори.
Вјерници су, како се истиче, јасно ставили до знања коме су одани.
Блумберг подсјећа да широм Црне Горе, која има око 620.000 становника, расту љути протести, који представљају пркос човјеку који је успио да се трансформише од пратиоца Слободана Милошевића у лидера са најдужим стажом у Европи.
Црна Гора, наводи се у тексту, окренула се западу, придружила НАТО 2017. и напредује на путу ка чланству ЕУ, али и окреће леђа српској цркви, што је некима корак који иде предалеко.
– Никада у историји атеиста и комуниста није створио цркву – цитира Блумберг свештеника из Острога Јована Радовића.
Борба око моћи и међусобна сумња дуго су обиљежиле однос цркве и државе током европске историје. У свијету крви и тла балканске политике, црква је значка нације, уз језик и границе. За разлику од католика и надмоћи папе, православне цркве имају своје властите патријархе, подсјећа Блумберг.
Указује се и да је Ђукановић, који сам за себе каже да није вјерник, водио Црну Гору као премијер, предсједник или лидер странке већ три деценије, да је изњедрио из Комунистичке партије Југославије да би земљу водио у демокатију и независност.
На том путу одустао је од старе валуте динара и једнострано прихватио њемачку марку, а затим евро, и сада гледа који би драгуљ могао да круни његову главу као оца нације.
Подстакнут је раздвајањем Украјинске православне цркве од Московске патријаршије, додаје Блумберг, подсјећајући да је 2018. украјински премијер говорио о “цркви без Путина”.
Украјински раскол одборио је васељенски патријарх Вартоломеј и тиме формализовао де факто постојећу подјелу, а сада Ђукановић треба само да увјери свештенике да му се придруже у оснивању нове организације.
Црногорска православна црква основана је 1993. и слабо је привлачна за вјернике.
Влада, у којој доминира Ђукановићева партија, прогурала је у парламенту Закон о вјероисповијести, који захтјева од вјерских заједница да докажу валсништво над земљом и мјестима у којима врше богослужења за период од прије 1918. или у супротном прелази у државно власништво.
Иако је закон предвиђен за све вјерске заједнице, готово три четвртине Црногораца су православни хришћани и датум који је у закону је критичан, јер се ради о години када су Црна Гора и Србија постале дио Југославије, када су цркве и мјеста за богослужења поново уједињени под СПЦ, наглашава Блумберг.
– Сада је вријеме за еманципацију Црне Горе – рекао је Ђукановић у јануару, позивајући на даљи развој црногорског друштва, укључујући и обнову аутокефалне православне цркве.
То би, како сматра, помогло у одбрани од српског национализма и напора београдске цркве да подрива суверенитет Црне Горе.
Блумберг указује да је предсједник Србије Александар Вучић рекао да Црна Гора може да чини шта жели, након мирног отцепљења прије 14 година, али тражећи само заштиту насљеђа и права Срба.
Сугерисао је да је такав потез предузет због сумње западних сила да Руска православна црква има утицај на СПЦ, наводи агенција.
Чини се да су вјерници скептични према мотивима и они кажу да су дубоке историјске вазе, заједничка вера, језик, међу балканским суседима.
Десетине хиљада људи два пута недјељно излази на улице захтевајући да се закон укине, наводи Блумберг.
– Црквена имовина је света и ниједна влада не би требало да покуша да је одузме – каже главни подгорички свештеник Предраг Шћепановић, указујући да власти желе да ослабе цркву узимањем онога што је било њено 800 година.
Црногорски премијер, Душко Марковић, пружио је гаранције да се цркве и манастири неће користити у друге сврхе, чак и ако држава постане номинални власник, али свештенство каже да је у то не верује и жели да врати црквену имовину одузету за вријеме комунизма.
Политички, обим реакције је изненадио владу, тврде за Блумберг неименоване западне дипломате, које додају да је влада морала сузбити утицај Русије која има блиске везе са српским свештенством.
С тим у вези Блумберг подсјећа и на 14 особа осуђених због припреме државног удара 2016, што се везује за Русију.
Српска црква је умијешана у напоре да подрива Црну Гору, јер „не признаје Црну Гору као суверену дрзаву“, рекао је Милош Николић, посланик и највиши функционер Ђукановићевог ДПС.
– Нашу независност види као нешто привремено и да ће, прије или касније, Србија и Црна Гора поново бити заједно – додао је он.
За Горицу Ивановић, 57-годишњу пензионерку из Подгорице, црква је снажнија од њеног некада омиљеног политичара. Узнемирена је што је Ђукановић кренуо у национализацију црквене имовине.
– Нема смисла и боли ме срце – рекла је Ивановић која је учествовала у протестном маршу.
