По избијању ратних сукоба у БиХ дошло је до протјеривања српског становништва са простора које је контролисала тзв. Армија РБиХ, па је прихват, смјештај и исхрана избјеглица био један од највећих проблема с којим се суочавало руководство Српске општине Илиџа.

Спас у Српској Илиџи су тражили протјерани Срби из Средње Босне (Кисељак, Високо, Какањ, Бреза, Вареш, Зеница), Херцеговине (Брадина, Коњиц) и Сарајева. Приче које су уз оскудни пртљаг (најлон кесе и завежљаје) донијели избјегли Срби у Српску Илиџу свједочиле су о великом страдању српског народа који је, као и увијек до сада, показао лаковјерност и наивност која је многе коштала живота.

Неки су имали „срећу“, па су имали „пратњу“ која их је спровела до пункта на Кобиљачи, али су најчешће морали да се сналазе и да спас траже извлачећи се са непријатељске територије врлетима и гудурама Ивана, Бјелашнице, Трескавице и Игмана. Страшна и драматична су казивања Срба који су бјежали из Сарајева преко линија фронта ризикујући страдање од „пријатељске ватре“.

Један број избјеглих се кратко задржао у Српској Илиџи, а један дио је остао дијелити судбину са Илиџанцима. Они који су протјерани из Средње Босне су формирали своје удружење како би лакше остварали своја права и потребе. По ослобођењу Отеса/Зоранова, заједно са Српском општином су се укључили у обнову стамбених јединица, привремено се смјестили и живјели у овом насељу све до Дејтонског споразума.

Нажалост, више хиљада сарајевских Срба остали су заточени у том граду и никад нису успјели да се спасу. У извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године наведено је да је 3 хиљаде српских цивила убијено, а да их је 1.700 рањено. Такође се наводи да је у Сарајеву било 211 логора у којима су српски цивили злостављани и убијани, а око 260 Срба још увијек није пронађено.

Тачан број избјеглих који је дошао на Српску општину Илиџа је немогуће утврдити, али је познато да се велики број војноспособних мушкараца придружио јединицама Војске Републике Српске и остао у њиховим редовима до краја рата, а неки су, бранећи Републику Српску, уградили своје животе у њене темеље.

Поводом обиљежавања првих 30 година општине Српска Илиџа, читаоци ће имати прилику да, сваког петка,  у 12 часова, погледају нови сет докумената или странице дневних новина, који је везан за период од 1992. до 1996. године, када је стварана Српска земља.

Преузимање текста или фотографија, без одобрења аутора, је строго забрањено!