Од Дејтона 22 године, 25 како је рат почео. Данас ће суд у Хагу изрећи пресуду генералу Ратку Младићу. Као човјек широких схватања – бар то покушавам да будем, читајући разне портале, разне информације и разне истине, покушавам да склопим слику праве истине у својој глави.
Улазим на јутјуб и куцам Ратко Младић – милиони клипова.
Опет конфузија, милион истина и прича. Кликнем на # Генерал Ратко Младић-Радован Шојић гусле#. Слушам како га пореде са Душаном силним, Царом Лазаром, Обилићем… Помислих опет српско претјеривање. Онда стих каже: “Сјећаш ли се српски сине ’92? Бјеше када Турци и Усташе на Србе полетише.”
Сјетих се како сам као осмогодишњак ишао у школу по ноћи јер је то по дану било немогуће од снајпера и бровингера са Игмана, сјетих се како испред школе гледам како свјетлећи метци ударају у моју кућу, сјетих се како сам са друговима провео читав дан у водопропусном каналу док су гранате падале по нашим кућама. Опет сам осјетио онај страх који сам тада проживљавао. Из тог страха ме тргну стих: “Алија те запамтио, имена се твога боји, кад му кажу „Иде Ратко!“ тад га смртни страх освоји”.
Тад се сјетих како сам као мали дјечак на спомињање Ратка Младића осјећао неку сигурност. Знао сам ако је Генерал на сарајевском ратишту да смо 100% сигурни. Размишљам како неко ко је био гарант да се један десетогодишњак осјећа безбједно, без обзира што около пуца снајпер и падају гранате може да буде ратни злочинац?
Десет је сати, тражим на интернету директан пренос изрицања пресуде, одустајем.
Баш ме брига за пресуду.
Знам да никада није наредио убијање невиних људи, заробљеника, жена и дјеце. Он је војник у срцу и души и врло добро зна шта су Женевске конвенције.
Генерал Ратко Младић ће увијек бити мој херој.
Такође ћу се потрудити да моја дјеца знају зашто ја то тако осјећам. А то да ли је он злочинац, о томе нека други мисле. Свакако свим процесима управља мали број људи “одозго”.
ОН ЈЕ ЗА МЕНЕ ХЕРОЈ!
Аутор: Митар Мичић
