Незапамћена суша, која је десетковала род воћа и поврћа у Републици Српској повукавши чак и подземне воде, донијеће ове јесени знатно скромнију и скупљу зимницу, док су због претрпљених штета под највећим знаком питања традиционалне залихе киселог купуса и паприка.
Црне прогнозе домаћих повртара, према којима би на трпези могло мањкати омиљене сарме, потврђују и процјене да би укупан јесењи принос могао бити мањи за готово трећину.
Док домаћи прерађивачи још склапају коначни мозаик о расположивим количинама сировине са наших поља, дефицит на тржишту већ сада су приморани да гасе увозом. На формирање коначне, више цијене тегли на рафовима, уз хронични мањак робе, додатно ће утицати и скок трошкова погонског горива те све скупља радна снага.
Предсједник Удружења повртара Републике Српске Дарко Илић истакао је за "Глас" да су ожиљци од суше видљиви на сваком кораку, а да ће посебно бити изражене код купуса и паприке.
- Мислим да ће род бити умањен у свим секторима. У Лијевчу пољу већ имамо проблем јер су се подземне воде повукле и добар дио произвођача не може да укључи системе за наводњавање. Због тога очекујемо мањи род купуса за кисељење, а самим тим и мање количине које ће бити испоручене за прераду - рекао је Илић.
ПАПРИКА НАЈВИШЕ СТРАДАЛА
Он истиче да је паприка једна од култура која је највише страдала на отвореном.
- Највеће штете вјероватно ће претрпјети паприка, а проблем ће имати и купус који не буде имао системе за наводњавање. Реално је очекивати да јесењи дио производње буде умањен до 30 одсто - навео је Илић.
Према његовим ријечима, ситуација би могла бити нешто боља ако у наредном периоду буде падавина и температуре се спусте.
- Ријетко се дешава да се вода повуче два-три метра и да је више не можете црпити из земље. Тада не можете ни расхладити биљку ни земљиште како би се вегетација наставила. Ако буде кишног периода и температуре се спусте, реално је да и купуса буде више - рекао је Илић.
Док се повртари боре са сушом, воћари упозоравају на сличне проблеме у воћњацима, гдје су високе температуре и недостатак влаге већ умањили род и квалитет појединих врста.
Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић каже да су највеће губитке претрпјели произвођачи који нису имали системе за наводњавање.
- Година је до почетка јула била изузетно добра, али су високе температуре направиле велике штете. Када је ријеч о крушки, имали смо изузетно лошу ситуацију и чак 80 одсто рода могло би завршити у индустрији - рекао је Дојчиновић.
Према његовим ријечима, ни јабука није поштеђена, посебно црвене сорте које због високих температура нису успјеле да добију потребну боју.
- Гала је већ показала посљедице високих температура. И тамо гдје је било крупноће, плод није успио да добије боју, па ће велики дио те сорте завршити у преради. Бојимо се да ће исти проблем бити и код осталих црвених сорти - навео је Дојчиновић.
ЦИЈЕНЕ
Он додаје да би мања понуда домаћег воћа могла утицати и на цијене, али да произвођачи немају пресудан утицај на њихово формирање.
- Пољопривредник никада није одређивао цијену. Њу одређују купци, маркети, накупци и остали учесници на тржишту. Ако цијена буде на прошлогодишњем нивоу, то би било добро, али ако буде ниска, бићемо у још већем проблему јер је радна снага скупа - рекао је Дојчиновић.
Иако повртари и воћари упозоравају на мање количине, прерађивачи још немају коначну процјену овогодишње сировинске базе.
Комерцијални директор бијељинске компаније "Спектар Дринк" Маринко Докић каже да је још рано за коначну процјену количина сировине које ће бити откупљено.
- Један дио воћа смо већ купили и било је и доброг рода. Шљива је добро родила, али још немамо разјашњену ситуацију са кооперантима и не можемо дати коначну процјену - рекао је Докић.
ТРОШКОВИ
Према званичним подацима Републичког завода за статистику, вриједност продаје пољопривредних производа на зеленим пијацама у јулу ове године износила је 1,68 милиона КМ, што је за 15,4 одсто више у односу на исти мјесец лани.
У структури ове милионске продаје грађани су највише новца издвојили управо за поврће и воће, који у укупном промету учествују са више од 57 процената.
Са друге стране, статистичари потврђују и оправданост забринутости домаћих пољопривредника, будући да су набавне цијене средстава која се користе у производњи скочиле за чак 11,4 одсто у односу на исти период прошле године.
Данијела Бајић
