Због страха од могуће заразе вирусом корона становници Републике Српске зазиру од одласка у болнице, прегледе и оперативне захвате одгађају до посљедњег па често долазе када је болест већ узнапредовала, што отежава и лијечење и опоравак.

Први случај заразе вирусом корона у Српској забиљежен је прије скоро пола године и од тога дана здравствене установе су промијениле режим рада, прилагодивши све своје капацитете новонасталој ситуацији да би што успјешније превазишли проблем и успјешно одговорили свим изазовима.

Директор Болнице у Зворнику Иван Поповић рекао је за “Глас Српске” да се ова здравствена установа враћа постепено у нормалан режим рада, али да изгледа као да становници “одгађају” све друге болести.

- Дешава се да и они који је одавно требало да дођу на прегледе самоиницијативно одгађају посјете љекару, због чега долазе у запуштеном стању, буквално чекају до посљедњег, што отежава лијечење, а и опоравак много спорије тече - рекао је Поповић.

Додао је да забрињава то што пацијенти сами себи коригују терапије.

- Истина је да смо сви апеловали да се што мање долази у болнице да бисмо избјегли ескалацију епидемиолошке ситуације, али постоје они који морају и треба да се јаве љекарима те да не одгађају процедуре које су неопходне - истакао је Поповић.

С обзиром на то да је епидемиолошка ситуација стабилна на подручју приједорске регије, директор Болнице “Др Младен Стојановић” Мирко Совиљ рекао је да се данас враћају на организацију дежурстава и рад као у редовном стању.

- И у вријеме короне хируршки програм за онколошке пацијенте нисмо никако прекидали, као ни хитна стања. У посљедњих мјесец договорили смо се да завршавамо дневно по двије операције из хладног програма - рекао је Совиљ. Казао је да је било очекивано да многи због страха избјегавају одласке љекару и одгађају све оно што није хитно.

- Сигурно да има пацијената који због бојазни да ће се заразити нису на вријеме дошли на контролу или су одгодили неке прегледе - додао је Совиљ.

У Универзитетском клиничком центру (УКЦ) Републике Српске раде са 70 одсто капацитета, а приоритет имају онколошки пацијенти.

- У Клиници за општу и абдоминалну хирургију оперативне захвате изводимо сваки дан у једној операционој сали, један дан у двије сале, што чини 60 одсто капацитета у односу на период прије епидемије. Два дана у седмици у другој смјени изводимо и хладне бенигне операције херније и жучне кесе, што чини 40 одсто капацитета у односу на прије епидемије - навели су у УКЦ-у и додали да је вријеме чекања на операције малигне патологије око 15 дана, док су за операције бенигне патологије листе чекања дуже, у зависности од врсте операције.

Наводе да су у Клиници за ортопедију и трауматологију током пандемије рађени оперативни захвати првог реда хитности, односно преломи коштано-зглобног система, а постепено су увођени и оперативни захвати тумора. У Клиници за урологију изводе хитне оперативне захвате, као и оперативне захвате код пацијената са малигним обољењима, док у Служби за торакалну хирургију оперативни програм изводе без застоја и чекања пацијената када су у питању све операције хладног програма.

Тријажа

У болницама кажу да тријажни пунктови и даље остају испред установа.

- Не попуњавамо анкетни листић већ само провјеравамо анкетни листић са којим пацијенти долазе из породичне амбуланте. Мјеримо температуру, на улазу провјеравамо упутнице и усмјеравамо пацијенте. Водимо рачуна о сатници наручивања да бисмо избјегли гужве - рекао је Мирко Совиљ.