У Републици Српској је, за разлику од ФБиХ и Брчко дистрикта, у јануару дошло до благог повећања незапослености, а стручњаци као разлог отпуштања радника наводе раст минималца и пад обима производње у индустрији до којег је довела криза у ЕУ.
Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, на евиденцијама завода и служби за запошљавање на крају јануара био је 340.561 грађанин који је трагао за послом, што је у односу на децембар 2023. мање за око један одсто, док је у поређењу са јануаром прошле године дошло до пада незапослености за 4,36 одсто.
- Незапосленост се у јануару ове године у односу на претходни мјесец у ФБиХ смањила за 3.304 особе или 1,12 одсто, у Брчко дистрикту за 134 лица или 1,05 одсто, док се у Републици Српској повећала за 229 особа или 0,39 одсто - показују подаци агенције.
На бироима широм земље током јануара је било највише квалификованих радника, и то 106.536. На другом мјесту су неквалификоване особе и то њих 99.818, док су на трећем мјесту незапослени са средњом стручном спремом и то 95.801 особа.
Посао је у наведеном периоду тражио и 27.291 грађанин са високом стручном спремом, 5.331 са вишом, њих 4.975 са нижом те 809 висококвалификованих радника.
Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић сматра да показатељи о расту незапослености у једном мјесецу не треба никога да забрињавају, нити су ти негативни показатељи мјеродавни за доношење закључака о стању у привреди.
- Евидентно је да је у јануару било отпуштања у неким предузећима, што је и резултовало таквим билансом, али генерално гледано у овом моменту имамо озбиљних проблема са недостатком радне снаге. Мислим да стопа незапослености у Српској и БиХ никада није била мања него сада. Имамо велики број захтјева за увозом радне снаге из иностранства - казао је Рачић.
Он је истакао да је пад потражње и смањење обима производње у индустрији, који је проузрокован кризом у ЕУ, дјелимични кривац за отказе.
- У текстилној и обућарској индустрији постоје процјене да ће бити неопходно отпустити дио радника, а слично је и са предузећима која су у вези са електронском и аутомобилском индустријом, јер је смањен обим производње. Радници који остану без посла, уколико су спремни на едукацију, могу лако доћи до новог радног мјеста, јер је велики потражња за кадром у пекарском сектору, туризму, угоститељству, грађевини - навео је Рачић.
Економиста Зоран Павловић разлог за благо повећање незапослености налази у расту минималне плате, до чега је дошло 1. јануара ове године, када је најнижа зарада повећана са 700 на 900 КМ.
- Одређени раст незапослености је био и очекиван, јер је раст минималца негативно утицао на финансијске калкулације једног дијела предузећа у нископрофитабилним секторима, који при уговарању послова за ову годину нису у обзир узели толики раст најниже плате. Примјер је приједорско предузеће из области текстилне индустрије, које је почетком године ликвидирано и гдје су сви радници отпуштени. Отказа је било и у другим предузећима из те бранше, али и у услужним дјелатностима - казао је Павловић.
Запослени
Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ у јануару је са евиденција служби за запошљавање брисано 21.827 особа, од којих је 7.530 запослено. Истовремено је за 10.370 особа престао радни однос, док су послодавци у овом периоду пријавили потребе за запошљавањем 3.361 новог радника.
Пише: Анита Јанковић Речевић
