Посљедњи подаци Завода за статистику Републике Српске показују да се број запослених у Српској смањује.

Тако се у подацима који су објављени у понедјељак види да је укупан број запослених на дан 30. септембар 2024. године износио 289.689 лица, од чега је 246.001 лице запослено у пословним субјектима, а 43.688 запослених се односи на предузетнике и запослене код предузетника.

- У односу на септембар 2023. године, укупан број запослених се смањио за 0,4%, а у односу на март 2024. године је остао на истом нивоу - пише у подацима.

Иначе, према овим подацима, у септембру 2023. године у Српској је било запослено 290.745 особа, док је у истом периоду ове године тај број износио 289.689, односно 1.056 особа мање је запослено.

Такође, поредећи са подацима из марта ове године, број запослених је исто мањи.

У марту ове године је, према овим подацима, било запослено 289.755 особа или 66 више него у септембру.

Највише је запослено у прерађивачкој индустрији, гдје је 56.130 особа ангажовано у Српској.

Ипак, у овој индустрији су за годину дана чак 3.272 радника мање, јер су у септембру прошле године била запослена 59.402 радника.

У трговини на велико и мало је више радника у односу на септембар прошле године, када је било запослено 51.416 радника.

У септембру ове године у трговини на велико и мало су запослена 52.202 радника.

Гледајући ове податке, више запослених је ове године, између осталог, у дјелатностима здравствене заштите и социјалног рада, образовању те јавној управи.

Са друге стране, мање је запослених у дјелатностима пружања смјештаја, хотелијерства и угоститељства те у вађењу руде и камена.

Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, рекао је за "Независне новине" да су и раније говорили да је највећи проблем у прерађивачкој индустрији.

- Лоша привредна година је прије свега у прерађивачкој индустрији, јер је она највећим дијелом ослоњена на инострано тржиште. С обзиром на стање у којем се налази прије свега привреда ЕУ, драстично је дошло до пада извоза, док се повећао увоз. За првих девет мјесеци је спољнотрговински дефицит веома велик и износи 1,7 милијарди КМ. Управо тај смањени обим производње утицао је на то да су привредни субјекти морали да, због недостатка посла, ураде рационализацију и уштеду и тиме прибјегну најнепопуларнијој мјери и проглашењу неких радника технолошким вишковима - нагласио је Ћорић.

Према његовим ријечима, повећање минималне плате од скоро 30 одсто је такође утицало на повећање трошкова привредника и то је само убрзало њихове одлуке да смањују број запослених.

- Нажалост, прогнозе за 2025. годину су још горе и очекује се да ће извоз даље падати и да ће криза бити током цијеле године. Мислим да је ово још један од доказа да минимална плата не би требало да расте. Улазом у наредну годину са повећаним трошковима за привреду можемо очекивати да ћемо крајем идуће године имати поражавајуће податке и да ће број запослених радника у индустрији, а посебно прерађивачкој, и даље падати. Посла ће бити све мање и мање. Оптерећивати привреду када имамо све мање посла је веома нерационално. Објективно, привреда је у таквом стању да не може задржати све раднике, те имамо велики проблем, јер ће ти радници тражити посао на другом мјесту или отићи у иностранство. Ипак, ако остану ови трошкови, сигуран сам да ће привредници дати све од себе да задрже раднике и поред очекивања да ће доћи до још веће кризе - закључио је Ћорић.