Суша и недовољна количина падавина довели су до изузетно тешке хидролошке ситуације на подручју Пала због чега су уведене редукције воде, а стабилизација водоснабдијевања зависи од обилнијих падавина, изјавио је Срни директор паљанског предузећа "Водовод и канализација" Борис Гојковић.

Гојковић је рекао да је у посљедња четири мјесеца забиљежено свега четири до пет кишних дана, углавном са локалним пљусковима који нису знатније побољшали стање на извориштима.

- Изузетно је тешка ситуација и из дана у дан се надамо новим падавинама. За уредно водоснабдијевање потребан нам је континуитет падавина, али и зиме са више снијега, чијим се топљењем допуњавају подземне акумулације - навео је Гојковић.

Он је рекао да је овогодишња суша једна од најтежих које памте дугогодишњи радници предузећа, те је навео да је право чудо што су редукције на ширем подручју Пала уведене тек у октобру.

РЕДУКЦИЈЕ НА ПАЛАМА, У МОКРОМ И ПОДГРАБУ

Гојковић је навео да је најтежа ситуација у водоводном систему Мокро, гдје су редукције уведене прије око два мјесеца, првобитно у периоду од 10.00 до 14.00 часова, а да је због додатног погоршања хидролошке ситуације њихов обухват проширен.

Он је навео да се у наредним данима разматра могућност додатних редукција током ноћи уколико не буде обилнијих падавина.

Према његовим ријечима, редукције су на снази и у водоводном систему Подграб, од 22.00 часа до раних јутарњих часова, док су на Палама уведене 7. или 8. октобра, првобитно од 8.00 до 16.00 часова.

- То није било послије избора, већ у тренутку када више нису могли адекватно да одговоре на потребе свих корисника и након додатног погоршања ситуације, били су принуђени да прошире обухват редукција и уведу и од 18.00 до 7.00 часова - навео је Гојковић.

Он каже да, и уз такав режим поједина насеља, њихови дијелови и објекти повремено остају без воде или са смањеним притиском, чак и када нису обухваћени најављеним редукцијама.

Гојковић је оцијенио да су за нормализацију водоснабдијевања ужег градског подручја Пала потребна три до четири кишна дана, док су за опоравак изворишта врела Праче, са којег се снабдијевају Јахорина, Источно Ново Сарајево, те Сарајево, потребне знатно обилније падавине у трајању од десетак дана.

Он је навео да у овом тренутку недостаје око 20 до 30 литара воде у секунди како би потребе свих корисника на Палама биле задовољене у пуном капацитету.

Осврћући се на коментаре да Сарајево има воду док је на Палама нема, он је појаснио да се количине које се испоручују предузећима у Сарајеву и Источном Новом Сарајеву углавном односе на вишкове воде у периоду редовног водоснабдијевања, те да се испоручују гравитационо, уз минималне трошкове.

- У оваквим условима воде недостаје и на извориштима са којих се снабдијевају та предузећа, укључујући врело Праче и Станско врело. Чак и када бисмо све количине које тренутно испоручујемо преусмјерили на наш систем, и даље бисмо на Палама имали редукције - појаснио је Гојковић.

Он је нагласио да је приоритет водоводног предузећа редовно снабдијевање становништва, наводећи да језеро за осњежавање на Јахорини још није напуњено.

Гојковић је навео да ће у договору са руководством Олимпијског центра "Јахорина" приступити пуњењу језера након стабилизације водоснабдијевања, водећи рачуна и о предстојећој зимској сезони, од које зависи егзистенција великог броја суграђана.

Он је захвалио грађанима за стрпљење и разумијевање, посебно приликом поновног успостављања водоснабдијевања након завршетка редукција.

Гојковић је појаснио да пуштање воде није тренутан процес, јер је потребно постепено отварати вентиле и напунити цјевоводе великих профила како би се успоставио радни притисак и избјегли хидраулички удари и могуће хаварије.

- Због тога поједини корисници воду добију већ након пола часа, док је другима потребно и до два часа - навео је Гојковић.

ПОТРЕБНА УЛАГАЊА У ВОДОВОДНУ ИНФРАСТРУКТУРУ

Говорећи о дугорочном рјешавању проблема, Гојковић је указао на потребу улагања у водоводну инфраструктуру с обзиром на развој туризма и све интензивнију градњу у општини Пале, и на Двориштима и Равној планини, Кременитим брдима.

Он је навео да су поједини системи и мреже веома стари, истичући да је водоводна мрежа на Јахорини изграђена прије Зимских олимпијских игара, док су системи Мокро и Подграб стари око 70 година.

Према његовим ријечима, неопходно је радити на реконструкцији дотрајалих цјевовода, смањењу губитака воде, изградњи додатних резервоара и унапређењу хидротехничке инфраструктуре како би постојећи систем могао да одговори и на будуће потребе.

- Градњу мора да прати улагање у инфраструктуру. Уз одговарајућа улагања могуће је обезбиједити довољно воде и за постојеће кориснике и за нове објекте, али је неопходно да се тим питањем озбиљније позабавимо у наредном периоду - истакао је Гојковић.

Када је ријеч о Мокром, као једно од приоритетних рјешења навео је повезивање изворишта Рјечица са Романијским врелима, чиме би се омогућило боље кориштење расположивих количина воде и смањила могућност поновног увођења дуготрајних редукција.

За водоводни систем Пала, како је навео, потребно је уравнотежити притиске између високе и ниске зоне, уградити одговарајуће вентиле и реконструисати поједине дионице мреже.

Гојковић је нагласио да су могућности предузећа ограничене јер се расположива средства углавном усмјеравају на текуће пословање и неопходне поправке, због чега је за значајније захвате потребна подршка локалне заједнице, града, надлежног министарства и Владе Републике Српске.

- Вода је ресурс од кључног интереса за све нас и морамо на вријеме улагати, како у наредним годинама не бисмо дошли у ситуацију да останемо без довољних количина за нормално функционисање - поручио је Гојковић.