Пјесник са Пала Бранислав Илић објавио је нову збирку пјесама "Док се не јаве пијетли", за коју каже да је пркос смутном и несигурном времену у коме људи данас живе.
- Моји стихови су и присјећања на времена када је око нас бујао чист и незатрован живот, препун душе и животног заноса - истакао је Илић за Срну.
Пјесник и књижевни критичар Мићо Цвијетић рекао је да збирка "Док се пијетли не јаве" представља својеврсни наставак његове аутобиографске поезије, проткане аутентичним доживљајима, евоциране и додатно освјежене имагинацијом.
- У најупечатљивијем, истоименом уводном циклусу посебну пажњу привлаче песме изгубљене наде, егзистенцијалне, духовне и патриотске интонације. Илић пева о изопаченом алавом свету, великој црној рупи и сведочанствима свеопште апокалипсе - навео је Цвијетић у поговору поменуте збирке.
Према његовим ријечима, Илић се у својим пјесмама бави и "ђавољим пословима", подвалама и преварама, па каже: "Све ја знадем ко нам коње краде, али не знам ко уларе скида", да би потом узвишеним тоном кренуо у патриотско пјевање, користећи се симболима српског ратовања, страдања и дизања из пепела.
Цвијетић је рекао да је Илић посебну пажњу посветио легендарном српском хирургу Миодрагу Лазићу, чаробном видару који је зацјељивао скорије српске ране у пјесми "Некролог за јунака".
Он је навео да је аутор збирке успио да путем својих стихова направи лирски мост који повезује косовскометохијске страдалнике, сиријске избјеглице и српско национално и православно успење у Црној Гори, а у њој су "угнијездили" и пјеснички пасажи некадашње јаве и снова, нада и илузија.
- На валерима пролазности и пролазног, добрим делом је утемељена ова поезија, лоцирана на освојени животни простор и круг, време и искуства песника - закључио је Цвијетић.
Бранислав Илић рођен је 1957. године на Палама, а гимназију и Факултет политичких наука завршио је у Сарајеву, након чега већи дио свог радног вијека проводи у медијима.
Био је један од оснивача и директора Новинске агенције Републике Српске - СРНА, гдје је и данас запослен, а у међувремену био је и директор Телевизије Канал С, те Радио-телевизије Источно Сарајево.
До сада је објавио књиге пјесама "Да сјећања не сагоре", "Искре" и "Пут према изгреву сунца".