Процес тражења несталих у БиХ одвија се неприхватљиво споро, због чега је неопходно примијенити нове приступе како би били остварени бољи резултати, истакнуто је данас на округлом столу на Палама, организованом поводом 15. септембра - Дана несталих и погинулих.
Вршилац дужности секретара Црвеног крста Невесиње Аљонка Џелетовић навела је да су у протеклих годину и по дана пронађени и идентификовани посмртни остаци 22 лица српске националности, што указује на то колико би потрага за преосталим жртвама још могла да траје.
Џелетовићева, која је и предсједник Општинске организације породица погинулих, несталих и заробљених, сматра да би у овај процес требало укључити академску заједницу и стручњаке, те омогућити анонимно достављање информација и награђивање особа које пруже податке о могућим мјестима укопа.
- Породице су остављене саме себи - рекла је Џелетовић, истичући да су породице током година институцијама достављале бројне информације и доказе о несталима.
Она је нагласила да породице имају право да сазнају судбину својих сродника и да их достојанствено сахране.
Округлом столу, одржаном у сједишту Црвеног крста Републике Српске, присуствовали су представници организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, локалних заједница, надлежних институција и Института за нестала лица БиХ.
Фото: srna.rs
Руководилац Службе тражења Црвеног крста Републике Српске Милош Пурковић навео је да се, према званичним подацима, тек једна од десет провјера на терену покаже као основана.
Он је позвао све који имају информације о мјестима укопа, масовним или појединачним гробницама, да их доставе Служби тражења Црвеног крста Републике Српске или Институту за нестала лица БиХ.
Фото: srna.rs
Шеф Сектора за тражење, ексхумације и идентификације Института Мирослав Лучић навео је да недостатак поузданих информација о локацијама представља један од највећих проблема у процесу тражења несталих.
Он је указао на потребу за ефикаснијом размјеном информација и интензивнијом сарадњом надлежних институција, као и усаглашавањем података о броју несталих лица у евиденцијама Института и институција Републике Српске.
- Наш циљ и задатак је практично исти, а то је проналазак несталих лица. Било какве разлике не би требало да утичу на наш рад и ефикасност - рекао је Лучић, преноси Срна.
Говорећи о примједбама на рад Института, Лучић је навео да ни у овој установи нису задовољни бројем идентификованих лица, али да постигнути резултати одговарају условима у којима раде. Као један од проблема издвојио је недостатак политичке и финансијске подршке.
Он је додао да би евентуално смањење присуства Међународне комисије за нестала лица у БиХ могло додатно да отежа процес идентификације, нарочито ДНК анализе, због чега је Институт преузео прикупљање узорака крви од чланова породица несталих.
Република Српска тражи још 1.608 нестаих, од чега је 351 жена, десеторо дјеце, укупно 975 цивила и 608 часних српских бораца.
У Републици Српској 15. септембар обиљежава се као Дан несталих и погинулих у знак сјећања на све нестале и погинуле у ратним сукобима на подручју Српске.