Није чест случај да је једна дјевојка фудбалски судија, а још рјеђе да пиштаљку носи доктор физике. Да постоје изузеци примјер је Паљанка Весна Милетић, која дијели правду на друголигашком “истоку”, а уз то је и професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Недавно је одбранила докторску дисертацију на Природно-математичком факултету у Нишу коју је радила од 2018. године на Институту за нуклеарне науке “Винча”. Ипак, за “Глас Српске” прво је говорила о великој љубави, без које тешко може замислити свој дан, а то је фудбал.

- Сусрет са лоптом била је љубав на први поглед, која и даље траје. Током основне школе тренирала сам фудбал са дјечацима у ФК Романија, док сам у средњој школи играла за СФК 2000 Сарајево. Љубав према фудбалу није никад престала, али кад сам се опростила са лоптом, мислила сам да више никад нећу крочити на фудбалски терен - прича Милетићева.

Ипак, љубав према најважнијој споредној ствари на свијету била је јача па се на терен вратила али да би дијелила правду.

- Тај период је био много битан за моју академску каријеру и гледала сам на суђење као хоби и вид здравог начина живота - рекла је Милетићева, додајући да је са сваком новом утакмицом љубав према суђењу постајала све већа.

Додаје и да се данас, поред доста пословних и приватних обавеза, врло радо одазове на термине у фудбалу, јер у томе ужива. Правду дијели у оквиру Друге лиге РС група исток, а истиче да суђење није лак позив, поготово за дјевојке. Додаје да овај посао, као и сваки други, носи са собом незгодне ситуације и временом се човјек навикне, али истиче да до сада није било непријатности на “зеленом тепиху”.

- Правила игре су иста како за момке тако и дјевојке, међутим утакмице код момака су доста динамичније и захтијевају добру физичку спрему. Мислим да је ауторитет на терену кључна ствар у суђењу, а свјесни смо да ауторитативан став не зависи само од пола него и од личности. Трудим се да одрадим свој посао професионално и направим што мање грешака. Заиста не примјећујем да играчи мање поштују моје одлуке зато што сам жена - рекла је Милетићева.

Ова Паљанка је успјешна на свим пољима, а за то је било потребно уложити много рада, труда и залагања. Наглашава да посљедњих пет година, када је ријеч о периоду докторских студија, није био лаган. Уз то, сматра да је добра организација кључ сваког успјеха.

- Имала сам велику подршку професора са Универзитета у Источном Сарајеву те породице и пријатеља, који увијек имају разумијевања због мојих обавеза. Олакшавајућа ствар је да се утакмице претежно играју викендом те могу да испланирам радну седмицу и прилагодим обавезама на послу. Веома је тешко бавити се науком, бити истрајан у спорту и борити се са разним очекивањима и ситуацијама. Потребно је много одрицања и улагања, јер задовољство, награде и самоостварење не долазе тако лако - закључила је Милетићева.

Снови

Францускиња Стефани Фрапар лани је ушла у историју када је у Катару први пут једна жена судила меч на Свјетском првенству за мушкарце и тако досањала своје снове. У снове вјерује и Весна Милетић која је, како каже, већ доста њих и остварила.

- Увијек себи постављам нове циљеве, захтјевније, јер је то једини пут ка постизању успјеха. Желим, као и све дјевојке које суде, да једног дана добијем знак ФИФА судије те представим свој град и земљу у најбољем свјетлу - рекла је Милетићева.

Аутор: Милош Васиљевић