Почетком марта ове године два дана су биле дозвољене живе свирке и опет су забрањене. Са овим се наставила агонија музичара, који годину дана имају забрану наступа.

– Људи су доведени на просјачки штап и на ивицу стрпљења.Сваки праг толеранције је превршен. Па једино је нама годину дана забрањено да радимо посао од кога живимо цијели живот. Шта да се грађевинару или доктору забрани да ради годину дана посао којим се бави цијели живот – каже Александар Кукић, предсједник Удружења „Музичка сцена“.

Он каже да се власт поиграва животима око 2.000 породица у Српској који живе од музике и за то су се школовали.

– На терену мањи број људи има неку другу дјелатност па могу да преживе. Психички људи пуцају, а имамо информације да су појединци помишљали и на најгоре. Распродали су опрему да покрију кредите и да живе. Музичари раде као конобари или трговци, отишли су у пољопривреду, све само да прехране породице јер смо остављени и заборављени – каже Кукић.

Он сматра да се са институцијама Републике Српске могао договорити рад уз ограничења да је било добре воље са друге стране, јер како каже музика није разлог ширења вируса.

– Поред гужви у тржним центрима, градском превозу и другим мјестима гдје се не поштују мере, испада да су само свирке претња за заразу и само се на нама ломе копља – каже Кукић.

Миладин Станић, шеф Клуба СДС у НСРС, каже да подржава став музичара да им се морају обезбиједити услови да раде и прехрањују породице.

Писмени захтјеви

Слободан Станић истиче да музичари морају тражити писменим путем састанке у институцијама Републике Српске и писмене одговоре, потписане од надлежних.

– Усмене поруке су обично замајавање – истиче Станић.