Због цјелокупне ситуације са вирусом корона вршњачко насиље се преселило на интернет, а највише због тога што су дјеца била приморана да користе интернет у сврху образовања.

Према ријечима Саше Рисојевића, психолога и директора Удружења "Нова генерација", ове године вршњачко насиље повећано је три пута у односу на прошлу годину.

- Оно је промијенило свој облик те је сада учесталије на интернету путем друштвених мрежа, такозвани сајбербулинг. У великој мјери је прешло на друштвене мреже, гдје сами починиоци праве лажне профиле, погрдно коментаришу те самим тим доводе дјететов интегритет у питање - казао је Рисојевић за "Независне".

Како каже, чести симптоми код дјеце која су изложена вршњачком насиљу јесу анксиозност и депресија, а јављају се онда када дијете има страх да призна да је наступило вршњачко насиље.

У Центру за социјални рад Бањалука наводе да тренутно имају десет предмета вршњачког насиља, а да је већина проузрокована интернет насиљем те неколико случајева физичког насиља.

Наташа Раилић, педагог у Центру за социјални рад, за "Независне" истиче да је претходна година лоше утицала на дјецу јер су били приморани да користе интернет у сврху школовања, а што је још више развило вршњачко насиље.

- Већ при првом разговору дјеца схватају да су погријешила и вршњачко насиље се смањује, а тада им се указује на посљедице и они су спремни да прихвате кривицу - рекла је Раилићева.

Наглашава да дјеца нису у довољној мјери ни сама упозната с тим шта је вршњачко насиље те да због тога нису ни свјесни да то чине другој дјеци.

Рисојевић истиче да вршњачко насиље утиче на дјецу тако што се она осјећају мање вриједном те да не припадају групи својих вршњака.

Наиме, према његовим ријечима, за тинејџере је вршњачка група веома важна као агенс социјализације јер, како каже, ако не припадају вршњачкој групи они се осјећају мање вриједним.

- Битно је да дијете има особу којој може да се обрати у сваком моменту те да добије адекватну помоћ - казао је Рисојевић.

Он сматра да се вршњачко насиље у школама може смањити на неколико начина, и то да су потребни посебни часови и предавања на ову тему те да школе томе треба да посвете више пажње.

- Веома је битно да се професори, наставници, родитељи и предавачи у вртићима едукују на тему како препознати вршњачко насиље и како превентивно дјеловати. Најважније је да одрасли људи реагују када препознају случајеве вршњачког насиља те их пријаве надлежним институцијама које ће правовремено реаговати - нагласио је Рисојевић.