У сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24 погинула српска цивила и војника из овог села, од којих су 17 убили припадници муслиманских снага из Сребренице 5. јула 1992. године.
Парастос ће бити служен испред Цркве Светог Пророка Илије у 12.00 часова.
Чланови породица настрадалих и делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице положиће цвијеће уз спомен-плочу коју су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли настрадалим сродницима и комшијама у порти цркве.
Тиме ће бити одата почаст настрадалим и обиљежено 30 година од свирепог убиства невиних становника овог српског села.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је Срни да ће учесници овог скупа поново подсјетити јавност, те Тужилаштво и Суд БиХ на српска страдања у Сребреници и околини и на злочине које су починиле муслиманске снаге над Србима.
Којић је додао да ће указати и на дискриминаторски однос правосуђа БиХ према српским жртвама, које својим пристрасним радом и двоструким мјерилима настоји да испише лажну историју.
- Креирају историју да одговара само бошњачком, као најбројнијем народу, али је у супротности са истином, што је жалосно, непрофесионално и срамотно - истакао је Којић.
Он је подсјетио да су муслиманске снаге из Сребренице наставиле континуирано етничко чишћење, започето у априлу 1992. године, као и уништавање свега што је српско и упале су 5. јула 1992. године у мирно српско село Крњиће, гдје су убиле све становнике које су затекле, а већином су то били старији цивили.
Тада је, између осталих, убијен непокретни сеоски учитељ у пензији Васо Парача, чије је тијело спаљено на ватри, коју су у кући наложили његови бивши ученици.
Неке од жртава пронађене су унакажене и у фази распадања тек 15 и више дана након убиства.
Преживјели мјештани Крњића причају да је тог трагичног дана убијен и директор школе Раде Тримановић, старица Сока Вујић, а свештеник Бобан Лазаревић је убијен у тренутку док је обављао вјерски обред.
Као и у осталим српским селима око Сребренице, у муслиманском нападу опљачкана је сва покретна имовина, а попаљена и уништена непокретна имовина како би се уништили трагови српског постојања на овом простору.
У походу етничког чишћења муслиманске формације су прије Крњића, током маја и јуна те године уништиле српска села Гниону, Гостиљ, Студенац, Виогор, Ковачице, Осредак, Чумавиће, Ораховицу, Пећишта, Бојну, Карно, више села на простору Осата, те Ратковиће, Брежане.
Уништено је још десетак заселака у сребреничкој, као и Лозница, Загони и још неколико села у братуначкој општини, и убијено српско становништво које се није успјело склонити.
