Парк великана српског здравства отворен је данас у кругу Болнице „Србија“ у Источном Сарајеву, као трајни подсјетник на значајну улогу медицинских радника у најтежим историјским раздобљима на простору Сарајевско-романијске регије.

Парк је изграђен као меморијални и едукативни простор посвећен генерацијама љекара, медицинског особља и свих здравствених радника који су од краја 19. вијека градили темеље здравства у Сарајеву и околини.

У централном дијелу парка налази се спомен-обиљежје у облику крста, док интерактивни дигитални панели доносе историјске податке о ратним болницама Српског Сарајева, здравственим радницима, као и статистички подаци о броју хоспитализованих рањеника и цивила.

Према ријечима градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, идеја о парку је спроведена у сарадњи са љекарима који су спашавали животе у току Одбрамбено-отаџбинског рата.

- У сарадњи са људима који су учествали у стварању здравства Републике Српске и који су дали идеју и осмисли цијели концепт, кроз дигитализацију и и остале украсе парка, дошли смо и до тога да парк понесе назив Парк великана Српског здравства – рекао је Ћосић.

Градска управа је, како истиче, само слушала идеје најзаслужнијих за стварање здравства, од професора Жрала, доктора Пејића, доктора Стојановића, доктора Шеховца, доктора Калинића и осталих.

- Данас је започето давање идентитета овом парку, кроз освећење овог спомен-крста, кроз пуштање у рада дигиталних панела и кроз озваничење завршетка ових инфраструктурних радова, у шта смо уложили 734.000 КМ. На основу приједлога оних којих су учествовали и који су нам дали све податке учинићемо ову цјелину јединственом и посебном за Републику Српску. Још једна коцкица у прављењу нашег града је стављена у мозаик заједно са свима осталим – навео је Ћосић.

Директор Болнице „Србија“ Небојша Шешлија навео је да је постављањем споменика за херојски чин здравствених радника Сарајевско-романијске регије, који су у периоду од 1992. од 1995. године пружили здравствену заштиту свим становницима оплемењен простор ове болнице.

- Важно је напоменути да је 400.000 српских љекара било принуђено да, у периоду 1992. године напусти установе у којима су радили и град у којем су живјели, и дођу на простор у којем је живјело већинско српско становништво. Дошли су на услове који нису били намијењени пружању љекарске здравствене заштите и успјели су да оформе квалитетне болнице и самим тим поставе темељ здравственом систему Републике Српске – рекао је он.

Он је подсјетио да је доктор Калинић, као министар здравља, донио одлуку о формирању и оснивању пет болница на подручју Сарајевско-романијске регије, које су се касније сјединиле и формирале болницу Касиндо.

Болница Касиндо је касније прерасла у Болницу „Србија“, која је, како је Шешлија истакао, у протекле двије године прошла кроз турбулентан период.

- Због оснивања великих приватних болница у Сарајеву, мединцински радници су дошли у искушење због понуђених плата, те напустили Болницу „Србију“, те је дошло до озбиљног одлива љекарског и средњег медицинског кадра. Међутим, ситуација је тренутно таква да се ти доктори и медицински кадар не задржавају ни у тим приватним клиникама. Неки своју срећу траже даље, док се одређени број вратио у нашу болницу. Најпоразнија чињеница у свему томе је што се Срби, након више од 30 година од ратних дејстава, из нашег, како кажу, заједничког Сарајева враћају под истим околностима због којих су из истог одлазили 1992. године - зато што не могу да трпе национални терор који су доживјели радећи у Сарајеву – истакао је Шешлија.

Фото: Слободан Тинтор/ Центар за културу и информисање Источна Илиџа

Славко Ждрале, некадашњи директор болнице Касиндо и ратни хирург, подсјети је да је на мјесту болнице најприје, прије неких 105 година, прво отворено одмаралиште, а послије тога санаторијум односно лијечилиште.

Све те године, а касније и Одбрамбено-отаџбински рат су, како каже, доказ јачине српског народа, али и медицинских величина.

- Вријеме зла је дошло 1992. године и ми смо, као феникс, поново изникли овдје, у сарајевском пољу и направили нешто из ничега. Нигдје није било стерилизатора који би могао стерилисати два комплета који би могли да обраде двије најобичније ране. Није било ничега и успјели смо – рекао је он.

Како је истакао, најважнија ствар у том времену били су тимски дух и рад, без којих резултати не би били онакви кави јесу.

- Само захваљујући знању, пожртвованости и заједништву љекара, медицинских сестара и свих здравствених радника, успјели смо да изградимо систем који данас може да одговори и најсложенијим медицинским изазовима. У здравству појединац не може ништа урадити без тима - рекао је Ждрале.

Први министар здравља у Републици Српској др Драган Калинић истакао је да је формирање болнице на Корану био својеврсни подвиг за све, као и да је период успостављања здравственог система у цијелој Републици Српској био доба великог ентузијазма, великог полета, великог жртовања.

- Љекари су тада радили за 50 марака, па упоредите то са овим садашњим временом. Овај споменик који смо открили, заиста је достојан хероја нашег здравства, оних који су се жртовали, који су предано радили на збрњавању нашег народа у тешким ратним временима. Њима морамо бити захвални и сјећање на њих морамо сачувати – рекао је Калинић.

Овај парк подигнут је у част великана српског здравства, који су у Одбрамбено-отаџбинском рату, вођени хуманошћу и позивом да спасавају животе, поднијели немјерљиву жртву, остављајући иза себе трајно свједочанство пожртвованости и човјечности.

У оквиру парка планирано је и постављање бисти истакнутих љекара и медицинских стручњака, чиме ће бити трајно обиљежен њихов допринос развоју здравства од 19. до 21. вијека.