Патлиџан се препоручује дијабетичарима како би помогао у регулисању шећера у крви, ране лабораторијске студије сугеришу да патлиџан штити и од оштећења ДНК која доводи до рака.
Са способношћу да упија укусе, патлиџан, иако није толико нутритивно богат, омиљено је поврће које се узгаја широм свијета.
Процјењује се да се годишње произведе око 60 милиона тона, углавном у Кини и Индији.
Његово бијело месо са примјесама зелене или жуте боје, прошарано малим гроздовима браонкастих семенки, омиљено је у многим кухињама и може се користити за прављење прегршт укусних јела.
Упркос свему, ни његове добробити за здравље нису занемарљиве. То је нискокалорична храна богата влакнима и калијумом и често је достојна замјена за месо.
Патлиџан је поврће из групе велебиља, попут кромпира, парадајза и паприке. Потиче из Индије и Азије, гдје је и даље самоникла биљка.
Патлиџани су стигли у Европу са Отоманским царством у седмом и осмом вијеку, где се данас обично саде у баштама са другим поврћем. Ако сте посадили садницу патлиџана, плодове ћете добити између 65 и 80 дана након садње.
Када почнете од фазе сјемена, биће вам потребно до 100 или 120 дана прије него што можете очекивати прве плодове.
Ако биљку редовно залијевате и причврстите за ослонац како би се плод могао развијати без ломљења стабљике, током љетњих мјесеци ћете имати прелијепе плодове са сјајном кором.
Углавном је са љубичастом кором, у облику сузе, једина врста патлиџана коју познајемо, али ово свестрано поврће долази у разним бојама и облицима – овално, дугачко, у облику диње, са црном, бијелом, зеленом, ружичастом, наранџастом и чак и пругастом кором.
Сирови патлиџан садржи 92 одсто воде. Порција од 100 грама патлиџана има 25 калорија, један грам протеина, шест грама угљених хидрата, 0,2 грама масти и 3 грама влакана.
Такође садржи фолат, витамине А, Ц, К, калцијум, гвожђе, магнезијум, фосфор и већину калијума и мангана. Витамини А и Ц су антиоксиданси који помажу у заштити ћелија од оштећења. Такође је богат природним биљним супстанцама званим полифеноли, које могу помоћи ћелијама да боље обраде шећер.
Због тога се патлиџан препоручује дијабетичарима како би помогао у регулисању шећера у крви. Ране лабораторијске студије сугеришу да патлиџан штити од оштећења ДНК која доводи до рака, али истраживачи тек треба да потврде ову корист код људи.
Народна медицина
Патлиџан је традиционална медицина хиљадама година. У древној индијској ајурведској медицини, практичари су користили месо патлиџана за лијечење дијабетеса, а његов корен је коришћен за ублажавање астме. Као и код већине поврћа, кора је најхранљивија. Љубичаста боја патлиџана потиче од антоцијаниног насунина, јединственог антиоксиданса за који стручњаци вјерују да може да сачува и заштити ћелијске мембране.
Сјеменке имају највећу моћ за срце, једна врста замењује месо
Ране студије показују да може заштитити масти у мембранама које су одговорне за заштиту ћелија од штетних слободних радикала, које производи наше тијело, али може доћи и из спољашњих извора као што су зрачење, дим цигарета или одређене индустријске хемикалије. Сматра се да слободни радикали доводе до већег ризика за развој карцинома и атеросклерозе, односно до накупљања наслага у артеријама, што представља значајан ризик за развој кардиоваскуларних болести. Насунин такође помаже у смањењу количине гвожђа у крви када га има превише.
Велике количине гвожђа су фактор ризика за срчана обољења, посебно код мушкараца и жена у менопаузи. Поред антиоксиданса насунина, патлиџан има и друге антиоксиданте који могу помоћи у заштити од оштећења слободних радикала која могу довести до рака и других болести. Хлорогена киселина, која се такође налази у патлиџану, јесте антиоксидант који не само да помаже у превенцији рака, већ има и антибактеријско и антивирусно дејство. Уз све то, добар је за снижавање лошег, ЛДЛ холестерола.
Кожа патлиџана је јестива, али се тешко жваће. Прије него што почнете да га припремате, оперите га и одрежите оба краја. Патлиџан је природно мало горак, а ако га посолите и оставите тако 30 минута, со ће вам уклонити дио горчине. Такође ће спријечити да месо патлиџана упије превише уља и постане масно. Исперите со прије него што почнете да кувате. Патлиџан се може пећи, кувати на пари или динстати.
Када се исјече, добар је додатак карију и супама. Најпожељнији начин припреме је панирање, али имајте на уму да ће презле и пржење у дубоком пржењу додати калорије и масноћу. Да бисте направили здравију верзију, испеците патлиџан умјесто да га пржите.
Ако желите да испечете цио патлиџан, прво пробушите кожу виљушком. Послије 30-ак минута печења у рерни можете издубити месо и напунити кору неким филом или изгњечити месо у супу, динстање или намаз. Патлиџан немојте сећи много прије припреме, јер брзо потамни, што је посљедица оксидације полифенола, односно хлорогенске киселине, која је најзаступљеније фенолно једињење у овом поврћу.
Ако не намјеравате да га одмах припремите, ставите га у фрижидер, гдје можете безбједно да га чувате до недјељу дана, преноси б92.
