Његова светост патријарх српски Иринеј истакао је да је Косово и Метохија велика српска рана и да Срби не могу да замисле Србију без Косова, а за ситуацију у Црној Гори рекао је да се плаши да би могло доћи до физичких обрачуна и проливања крви.
- Читаво Косово је поплочано крвљу наших светих мученика који су га бранили. Да замислимо и помиримо се да Косово буде изван Србије, да царски Призрен, у ком су царовали Милутин и Душан, да Пећка патријаршија, званича резиденција српског патријарха и српске цркве буде изван Србије, то у нашу главу не може да уђе - рекао је патријарх Иринеј.

Он је додао да је велика српска трагедија то што није ништа учињено да се народ који је 1999. године протјеран, врати на Косово и Метохију.

- Многи желе, али немају где јер су им куће спаљене, узурпиране куће и имања. Сва страдања Срба која су доживели остала су без последица и није познато ко је то учинио - рекао је патријарх Иринеј за портал "Саборник.нет", након завршетка посјете српским епархијама у САД.

Он је навео да Срби на Косову и Метохији веома тешко живе и да је стање јако тешко, можда теже него икада у историји.

- То није живот, то је живот без слободе, без икакве наде у бољу будућност, али они се боре и желе да остану. Краду им стоку, тракторе, чине да их је све мање, убијају, прогањају, све чине да не остану они који се врате. Србија им треба помоћи да физички опстану. Нека Бог не да ниједном другом народу, то што они доживљавају -  рекао је патријарх Иринеј.

Он је додао да су Албанци "на начин који су применили, освојили Косово", али је истакао да га нису освојили ни у рату, него "благодарећи свјетским пријатељима" који су омогућили да се населе на Косову и Метохији.

- У томе их је у многоме помагао свет, да не кажем које државе. Када сам први пут дошао у Призрен тамо је било 16.000 Срба, сада их има 20 душа. Тако је и у Приштини и у Пећи и у Ђаковици - рекао је он.

Коментаришући тензије у тој земљи послије доношења спорног Закона о слободи вјероисповјести, патријарх српски је изразио забринутост због, како је рекао, могућих физичких обрачуна, "чак и проливања крви" у Црној Гори, наводећи да постоје индиције да би се тако нешто могло догодити.

- Црногорци кажу - `бранићемо животима својим наше светиње`. Порука је врло јасна и зато је треба уважити у интересу и народа и Црне Горе и уопште мира - истакао је српски патријарх.

Он је оцијенио да постоји "нека жеља да се Црна Гора ослободи од Срба, да се ослободи од себе саме".

- Такво стање у Црној Гори су великим делом подгревале силе, нећу да кажем које, али нису знали за границе па су се усудили да атакују на нешто што је блиско народу који је у једном времену изгледао далеко од својих светиња, а многи су били далеко и од своје вере - рекао је патријарх Иринеј.

Према његовим ријечима, доласком митрополита Амфилохија, али мало и утицајем времена које се мијењало, Црна Гора је оживјела, народ се почео враћати цркви тако да је то данас "жива црква" и "жив народ" у вјерском погледу, па је вјероватно то некоме сметало.

Он је одбацио као неистините наводе власти у Подгорици да су манастири Острог, Морача, Цетињски и други у Црној Гори били државна имовина до 1918. године која је потом прешла у руке српске цркве.

- То не само да није истина, него је српска црква родила и подигла Црну Гору. Без ње Црна Гора данас не би постојала и то је чињеница јер су митрополити били господари Црне Горе - навео је патријарх Иринеј.

Он је нагласио да српска држава и црква немају ништа против што је Црна Гора поново успостављена као држава.

- Они су то и били, али немају право да буду непријатељи Србији и српском народу. Данашње стање у Црној Гори је велика штета по сам народ и оне који се декларишу као Црногорци - оцијенио је патријарх Иринеј.

Он је напоменуо да су и архиепископ Елпидофор у САД и папа Фрањо и "сви патријарси" дали подршку српској цркви у Црној Гори поводом спорног Закона о слободи вјероисповијести, додајући да је једино рјешење за превазилажење тренутног стања да тај закон буде повучен.

- Нема ни говора о верској слободи, већ је жеља да се дође до светиња и имања цркве и да се повере назови митрополиту Мирашу Дедеићу који је рашчињен због неких недела. Жеља власти јесте да има своју аутокефалну црногорску цркву, што овај народ није прихватио - рекао је патријарх Иринеј.