Njegova svetost patrijarh srpski Irinej istakao je da je Kosovo i Metohija velika srpska rana i da Srbi ne mogu da zamisle Srbiju bez Kosova, a za situaciju u Crnoj Gori rekao je da se plaši da bi moglo doći do fizičkih obračuna i prolivanja krvi.
- Čitavo Kosovo je popločano krvlju naših svetih mučenika koji su ga branili. Da zamislimo i pomirimo se da Kosovo bude izvan Srbije, da carski Prizren, u kom su carovali Milutin i Dušan, da Pećka patrijaršija, zvaniča rezidencija srpskog patrijarha i srpske crkve bude izvan Srbije, to u našu glavu ne može da uđe - rekao je patrijarh Irinej.

On je dodao da je velika srpska tragedija to što nije ništa učinjeno da se narod koji je 1999. godine protjeran, vrati na Kosovo i Metohiju.

- Mnogi žele, ali nemaju gde jer su im kuće spaljene, uzurpirane kuće i imanja. Sva stradanja Srba koja su doživeli ostala su bez posledica i nije poznato ko je to učinio - rekao je patrijarh Irinej za portal "Sabornik.net", nakon završetka posjete srpskim eparhijama u SAD.

On je naveo da Srbi na Kosovu i Metohiji veoma teško žive i da je stanje jako teško, možda teže nego ikada u istoriji.

- To nije život, to je život bez slobode, bez ikakve nade u bolju budućnost, ali oni se bore i žele da ostanu. Kradu im stoku, traktore, čine da ih je sve manje, ubijaju, proganjaju, sve čine da ne ostanu oni koji se vrate. Srbija im treba pomoći da fizički opstanu. Neka Bog ne da nijednom drugom narodu, to što oni doživljavaju -  rekao je patrijarh Irinej.

On je dodao da su Albanci "na način koji su primenili, osvojili Kosovo", ali je istakao da ga nisu osvojili ni u ratu, nego "blagodareći svjetskim prijateljima" koji su omogućili da se nasele na Kosovu i Metohiji.

- U tome ih je u mnogome pomagao svet, da ne kažem koje države. Kada sam prvi put došao u Prizren tamo je bilo 16.000 Srba, sada ih ima 20 duša. Tako je i u Prištini i u Peći i u Đakovici - rekao je on.

Komentarišući tenzije u toj zemlji poslije donošenja spornog Zakona o slobodi vjeroispovjesti, patrijarh srpski je izrazio zabrinutost zbog, kako je rekao, mogućih fizičkih obračuna, "čak i prolivanja krvi" u Crnoj Gori, navodeći da postoje indicije da bi se tako nešto moglo dogoditi.

- Crnogorci kažu - `branićemo životima svojim naše svetinje`. Poruka je vrlo jasna i zato je treba uvažiti u interesu i naroda i Crne Gore i uopšte mira - istakao je srpski patrijarh.

On je ocijenio da postoji "neka želja da se Crna Gora oslobodi od Srba, da se oslobodi od sebe same".

- Takvo stanje u Crnoj Gori su velikim delom podgrevale sile, neću da kažem koje, ali nisu znali za granice pa su se usudili da atakuju na nešto što je blisko narodu koji je u jednom vremenu izgledao daleko od svojih svetinja, a mnogi su bili daleko i od svoje vere - rekao je patrijarh Irinej.

Prema njegovim riječima, dolaskom mitropolita Amfilohija, ali malo i uticajem vremena koje se mijenjalo, Crna Gora je oživjela, narod se počeo vraćati crkvi tako da je to danas "živa crkva" i "živ narod" u vjerskom pogledu, pa je vjerovatno to nekome smetalo.

On je odbacio kao neistinite navode vlasti u Podgorici da su manastiri Ostrog, Morača, Cetinjski i drugi u Crnoj Gori bili državna imovina do 1918. godine koja je potom prešla u ruke srpske crkve.

- To ne samo da nije istina, nego je srpska crkva rodila i podigla Crnu Goru. Bez nje Crna Gora danas ne bi postojala i to je činjenica jer su mitropoliti bili gospodari Crne Gore - naveo je patrijarh Irinej.

On je naglasio da srpska država i crkva nemaju ništa protiv što je Crna Gora ponovo uspostavljena kao država.

- Oni su to i bili, ali nemaju pravo da budu neprijatelji Srbiji i srpskom narodu. Današnje stanje u Crnoj Gori je velika šteta po sam narod i one koji se deklarišu kao Crnogorci - ocijenio je patrijarh Irinej.

On je napomenuo da su i arhiepiskop Elpidofor u SAD i papa Franjo i "svi patrijarsi" dali podršku srpskoj crkvi u Crnoj Gori povodom spornog Zakona o slobodi vjeroispovijesti, dodajući da je jedino rješenje za prevazilaženje trenutnog stanja da taj zakon bude povučen.

- Nema ni govora o verskoj slobodi, već je želja da se dođe do svetinja i imanja crkve i da se povere nazovi mitropolitu Mirašu Dedeiću koji je raščinjen zbog nekih nedela. Želja vlasti jeste da ima svoju autokefalnu crnogorsku crkvu, što ovaj narod nije prihvatio - rekao je patrijarh Irinej.