Патријарх српски Порфирије данас је одржао црквену службу - доксологију, у манастиру Јасеновац, гдје је дошао на позив владике пакрачко-славонског Јована.

Молитви су присуствовали члан Предјседништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, посланици у Народној Скупштини Републике Српске Јелена Тривић и Милан Радовић и делегат у Вијећу народа Републике Српске Вукота Говедарица, предсједник Српског националног вијећа Милорад Пуповац, као и владика пакрачко-славонски Јован.

Патријарх Порфирије је поздравио све који су присуствовали молитви, и подсјетио да је српска црква са својим архијерејима пролазила свакојаке недаће кроз историју.

- Поставивши мене немоћног, као у овом тренутку последњу карику у ланцу светих архијереја Српске православне цркве, Господ је показао своју промисао. Јер ако је изабрао најслабијег Он показује да је ту међу нама - рекао је патријарх.

- Овде, у Јасеновцу, мјесту неописивог страдања, али и неописивог покајања, живи хришћанство. Ви сте данас дошли овдје, и то је знак за све нас да је српски патријарх када је изабран дошао у страдалну Банију, да утјеши и да помогне, а затим у страдални Јасеновац. Добро нам дошли ваша светости, на ово мјесто, покајања и васкрсења - рекао је владика Јован у поздраву његовој светости.

Поглавар Српске православне цркве је рекао да је посјетио Банију како би несрећном народу послао поруку да је ту, са њима, и да их црква никада неће оставити.

- Имао сам потребу да својим присуством подвучем, на темељима те несреће и недаће, истину и сазнање да не можемо једни без других, и да је човјек човјеку потребан. Не постоји та недаћа која се не може превазићи, и ићи ћемо заједно ка миру, љубави и заједништву - истакао је патријарх Порфирије.

Његова светост је говорио и о топлом дочеку у Загребу, гдје је сјајно дочекан од стране народа, и да је то разлог зашто доживљава тај град и земљу као своју земљу.

- Дошао сам у Јасеновац, и много пута сам долазио и служио овдје. Кад год бих овдје долазио, долазио сам са жељом да се окријепим и душевно оснажим, и да се пред Богом и безбројним мученицима преиспитам:Има ли шта да сам учинио а да није требало? А исто тако сам питао мученике, стојећи овде: Има ли шта да могу учинити. И кад год бих добио одговор, трудио сам се да пођем тим путем - казао је поглавар Српске православне цркве.

Он каже да би у Јасеновцу најбоље било да молитвено ћути, зато што је ту увијек осјећао сузне молитве. 

- Зло људско је мало гдје показало своју нељудску страну као што је то показало овдје. Господ је наша највећа мјера, и трудимо се да њему дајемо одговор, а не било коме другом. Сваки човјек је створен по слици и прилици Божијој, и Јеванђеље није никаква неразумљива наука. Оно свакоме од нас каже да смо сви браћа и да смо сви позвани да будемо браћа - казао је патријарх, и подсјетио на мисао оца Јустина да су људи измислили оружје како би ратовали за мир, указавши да је то велики апсурд.

Поглавар Српске православне цркве је рекао да су се они који су овде чинили злочине исписали из сваког народа и не припадају људском роду.

- Осјетио сам глас мученика који позива и мене на покајање, али не у овом профаном психолошком смислу, него у оном како га описује Свето писмо. На покајање које значи дати мјеста и дати простора другоме да буде поред тебе. Ми не знамо у потпуности тајну и промисао Божју. Зашто је Бог овдје на обали дивне ријеке Саве, која спаја различите људе и земље, хтио да ово место постане једно од највећих светилишта. И нема веће правде од тога да на овом мјесту буде светиња, манастир. Да се окупљају монаси и монахиње, они који су призвани да непрестано узносе Богу молитву - казао је патријарх.

Поглавар цркве је истакао да ће често долазити овде да се моли са сестринством манастира, и позвао их да се и оне моле за њега како би сигурним кораком корачао напријед.