Његова светост патријарх српски Порфирије боравиће у Мостару 23. и 24. септембра поводом 150 година од освештања Саборне цркве Свете Тројице, која још није обновљена након потпуног рушења у јуну 1992. године.
Патријарх ће у Саборној цркви Свете Тројице служити Свету архијерејску литургију, што ће бити прва патријаршка литургија у овом храму након 90 година.
Организатори овог догађаја су Епархија захумско-херцеговачка и приморска и град Мостар, а приликом дводневне посјете патријарх Порфирије ће, осим Саборне цркве и града Мостара, посјетити манастир Житомислић и Пребиловце.
Старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић рекао је Срни да патријарх Порфирије стиже у суботу, 23. септембра у 16.30 часова у Владичански двор у Мостару, а након тога обићи ће Стари град и имати пријем у Градској вијећници.
Којић је навео да ће у 19.00 часова бити уприличен свечани дочек Његове светости испред Саборног храма, гдје ће бити служена доксологија.
Он је истакао да је централни догађај у недјељу, 24. септембра, када ће бити служена Света архијерејска литургија са почетком у 9.00 часова у Саборном храму Свете Тројице.
- Велики благослов за народ у долини Неретве је долазак Његове светости, подршка и охрабрење за све нас који овдје живимо и позив народу да испунимо Храм. Овај долазак је порука да нисмо сами, да је многима стало да се обнови живот православних у Мостару, да обновимо Храм и да обновимо Мостар - рекао је Којић.
Он је навео да је прије десетак година постојала нада да ће Саборна црква до овог великог јубилеја бити завршена, али нажалост није, те ће зато и ова прилика бити искориштена да се учине напори за завршетак обнове.
Којић је додао да ће након литургије бити уприличен свечани донаторски ручак на којем ће бити прикупљана средстава за завршетак обнове Саборног храма.
Он је истакао да су на донаторски ручак позвани највиши представници институција БиХ, Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Мађарске, Турске Црне Горе, као и градоначелници и начелници општина у БиХ, као и неки из региона, те бројни привредници.
- Очекујем да се већина позваних одазову, да тај дан из Мостара оде најљепша слика, да је Храм и вјерске богомоље нешто што нас уједињује и зближава. Град Мостар је узео учешће и заједно са нама организује обиљежавање 150 година од освећења Саборног храма и на тај начин показујемо колико је нама у Мостару стало да обновимо Храм и да овај дивни град засија пуним сјајем - поручује Којић.
Он је напоменуо да су на Саборној цркви Свете Тројице у Мостару завршени само груби грађевински радови.
- Предстоји нам још доста посла на уређењу ентеријера и уређењу партера храма. Недостају велика средства за која ћемо прецизније знати када буде урађен главни пројекат уређења партера. Сада једино знамо да је у питању више милиона КМ - рекао је Којић.
Он је додао да прослава овог великог јубилеја Саборне цркве почиње у четвртак, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице када је слава Старе цркве, а и јубилеј 190 година од обнове Старе цркве.
Литургија ће бити у 9.00 часова, а послије вечерње службе која почиње у 19.00 часова у дворишту Старе цркве предавање ће одржати свештеник Гојко Перовић.
У петак, 22. септембра, у просторијама Владичанског двора биће отворена изложба "150 година Саборног храма" аутора јеромонаха Теофила, настојатеља манастира Дужи и свештеника Марка Гојачића.
Којић је позвао све Мостарце и све православне вјернике у Херцеговини да се придруже обиљежавању овог значајног јубилеја и увеличају свечаности.
- Ове свечане дане да проведемо у заједништву и јединствено у молитви како бисмо обновили сами себе и једни друге - поручио је Којић.
Саборна црква Свете Тројице откако је изграђена 1873. године била је украс и један од симбола Мостара. У вријеме када је изграђена била је највећа православна црква на Балкану.
Запаљена је 15. јуна 1992, а након тога је мјесец дана минирана и рушена, док није пао и посљедњи камен.
Обнова цркве почела је 2010. године и она се опет гордо издигла над Мостаром, али за комплетну обнову потребно је још много средстава.
Највише средстава за обнову Храма издвојиле су Републике Српска и Србија, а прилоге је дало и више од хиљаду појединачних приложника међу којима мостарски Бошњаци и Хрвати.
