Иако боља од претходне три, ни овом сезоном пчелари у Српској нису у потпуности задовољни јер је након доброг старта суша учинила своје па приноси меда нису испунили очекивања.
Предсједник Савеза удружења пчелара Републике Српске Дамир Барашин каже за “Глас Српске” да су приноси у појединим дијеловима Српске били солидни.
- Први дио сезоне је био добар, а онда је наступила суша. Пчелари су подијелили судбину других пољопривредних произвођача. Приноси су били далеко слабији од очекиваних, али када се узме комплетна сезона, ова је ипак далеко боља него претходне три - рекао је Барашин.
Додао је да тренутно припремају пчелиње заједнице за зиму, те да тамо гдје пчеле нису биле у прилици да себи донесу храну за хладне дане пчелари морају да интервенишу.
- Цијене меда по килограму се крећу и до 28 марака, а доласком хладнијих дана буде и интензивнија продаја - објаснио је Барашин.
Да су ове године приноси били солидни истиче и предсједник Удружења пчелара “Багрем” из Зворника Зоран Бирачковић, који каже да су пчелари завршили са прихраном пчела, те да су се посветили заштити од разних болести како би у зиму ушли како треба.
- Ако се не уради добра припрема пчела за зиму, не може се ни очекивати добра година - рекао је Бирачковић, додајући да су посљедње три године биле доста лоше за произвођаче.
У просјеку је ове године, како каже, било око 20 килограма по кошници, а цијене су остале иста као и лани.
- Прошле године су биле мале количине меда, па је цијена била 20 КМ, а ове године је све поскупјело, од репроматеријала па даље, али су цијене остале исте - рекао је Бирачковић. На питање да ли је исплативо радити по тим цијенама и гдје је ту добит, Бирачковић каже да народ нема новца.
И док су произвођачи у појединим дијеловима Републике Српске колико-толико задовољни приносом, пчелари у Херцеговини се не могу тиме похвалити.
- На југу Српске су изостале главне паше, а они пчелари који су били мобилни и селили своја пчелиња друштва на веће надморске висине у раном прољећу ка Невесињу и Гацку, остварили су боље приносе него остали - рекао је предсједник Удружења пчелара “Леотар” из Требиња Обрад Нинковић.
Додао је да онај пчелар који је изврцао од осам до десет килограма може бити презадовољан.
- Не вјерујем да ће се смањити број кошница идуће године иако се и то може десити, али сваки пчелар ће морати да размисли о начину пчеларења, јер чекање паше на једном мјесту производи само губитке - рекао је Нинковић, додајући да се пословица да мед на точковима рађа, у Херцеговини показала као тачна.
Нагласио је да цијене херцеговачког меда иду и до 30 КМ по килограму.
И пчелар Никола Дреч каже да је ова година у Херцеговини била поприлично лоша и истакао да је потражња ипак велика.
- Приноси меда су скоро никакви, прољеће је било кишовито, а онда су настале веће температуре и није могло да меди - рекао је Дреч.
Врсте
Барашин каже да је у Српској таква конфигурација терена да су заступљене све врсте меда.
- Код нас се производе разне врсте меда, од багрема, кестена, липе, па до шумског, али ипак доминира производња багремовог меда, који је ове године имао велике приносе - рекао је Барашин.
Аутор: Јана Кезић
