Источно Сарајево је израсло тихо, из потребе човјека да ишчупане коријене поново повеже са земљом и негдје остане. Да нешто сачува и некоме припада.

Настало је из времена великих историјских ломова, страдања и борбе српског народа да сачува своје огњиште, идентитет и право на опстанак на овим просторима.

На темељима жртве, истрајности и заједништва израсло је Источно Сарајево као свједочанство једног времена и народа који је, упркос страдању, остао на својој земљи.

Историју овог простора исписали су важни догађаји, ратни путеви, формирање бригада и јединица, али и личне приче људи који су носили терет времена у којем су живјели. Свака улица, спомен-обиљежје и мјесто у Источном Сарајеву чува дио тог колективног памћења.

Управо зато покрећемо серију текстова посвећену значајним историјским догађајима, ратним бригадама, страдању и мјестима која су обиљежила настанак и развој Источног Сарајева.

9. јануар – дан када је настала Република Српска

Република Српска настала је 9. јануара 1992. године у Сарајеву, када је тадашња Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини усвојила Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ.

Република је проглашена на подручјима српских аутономних регија, области и других српских етничких цјелина у БиХ, укључујући и крајеве у којима је српски народ након страдања и геноцида у Другом свјетском рату остао у мањини.

Тада проглашена Република била је конципирана као федерална јединица у саставу тадашње Југославије. До формирања нових институција, функцију државних органа обављали су Скупштина српског народа у БиХ и Министарски савјет, док је сједиште Републике било у Сарајеву.

Доношењем Устава 28. фебруара 1992. године назив Република српског народа у БиХ замијењен са Српска Република БиХ. Неколико мјесеци касније, 12. августа, уставним амандманима назив је промијењен у Српска Република. Тај назив септембра 1992. године замијењен је садашњим - Република Српска.

Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године у Дејтону, Република Српска је и међународно призната као један од два конститутивна ентитета у БиХ.

У знак сјећања на 9. јануар 1992. године установљен је Дан Републике Српске, који се обиљежава као један од републичких празника. Уз Дан Републике везује се и крсна слава Републике Српске – Свети архиђакон Стефан. Празник је први пут дефинисан Законом о славама и светковинама 1992. године, а потом и Законом о празницима Републике Српске из 2007. године.

Због честих оспоравања назива Република Српска из политичких кругова у Сарајеву, Народна скупштина Републике Српске усвојила је 2008. године Закон о заштити назива Република Српска.

Уставни суд БиХ је 2015. и 2019. године прогласио 9. јануар неуставним, уз образложење да дискриминише друга два конститутивна народа јер се обиљежава на православни вјерски празник. Република Српска одбацила је такве одлуке.

Након референдума одржаног 2016. године, на којем су се грађани Републике Српске већински изјаснили за обиљежавање 9. јануара као Дана Републике, Народна скупштина Републике Српске поново је усвојила Закон о Дану Републике Српске и потврдила овај датум као републички празник.

Током обиљежавања Дана Републике не раде републички органи, локалне управе, установе и већина предузећа, док Влада Републике Српске и јединице локалне самоуправе одређују које службе су дужне да раде и у ком обиму.

Као најважнији свјетовни празник Републике Српске, 9. јануар се сваке године обиљежава свечано.

Симбол сјећања и традиције

У Источној Илиџи једна од улица носи назив „9. јануар“, као подсјетник на датум који се обиљежава као Дан Републике Српске. Улице са истим називом постоје и у Сокоцу и Источном Новом Сарајеву.

Свечани дефиле поводом Дана Републике Српске одржан је и у Источном Сарајеву 2022. и 2023. године, у оквиру централних обиљежавања овог празника.

Фото: katera.news/Архива