Укорачите у мјесто гдје сте само трептај у милионском низу година, мјесто у којем ћете већ на самом улазу да застанете на само неколико секунди, утишате мисли и скренете им ток у непознато.Ту сте, у Орловачи, пећини подно брда Орловача, у засеоку Сињево, на подручју општине Пале.

Хиљадама година природа је на овом мјесту уз помоћ калцијум-карбоната вајала најљепше сталактите и сталагмите, пећинске украсе, који изгледају попут ренесансних двораца.

О самој пећини, али и њеној вриједности, говорио је Младен Самарџић, стручни сарадник за културно-историјска и природна добра, уједно и особа која се већ 20 година интензивно бави истраживањем, али и очувањем пећине Орловача.

- Новчану вриједност пећине не могу рећи, али могу да кажем једно поређење, за вријеме мог рада овдје никакву промјену не могу да уочим, то значи да је природа нешто што је непроцјењиво. Шта су паре, то су само папири. Више волим вриједност нечега да поредим са животом, односно колико је мали људски живот за све ово што се овдје налази и што ће овдје и бити -  покушао је на себи својствен начин да објасни Самарџић описујући колики заправо значај има ова пећина.

Пећина Орловача је цијелом својом дужином водоравна, укупно истражених ходника има два и по километра, с тим да су то три спрата која се заједно спајају у рандеву дворани.

Фото: М. Самарџић

- За туристе је уређено 560 метара стазе са расвјетом, с тим да остала два километра нису уређена, али их је такође могуће туристички експлоатисати.Горњим спратом, гдје су нађене јазбине пећинских медвједа, који су овдје живјели прије 16.000 година, такође можете да обиђете пећину и управо тим путем доживите све сегменте спелеологије - провлачење, пењање, спуштање... Наравно, потребан вам је водич који води мале групе ради сигурности -  објаснио је Самарџић.

Константна температура унутар пећине је девет степени, што доприноси очувању пећинског накита, али и самих животињских врста које обитавају у пећини.

Шишмиши благо Орловаче:

Поред ендемских врста инсеката, Орловача чува и двије врсте шишмиша, тачније 40 јединки које су одане својој пећини, као и она њима, већ дуги низ година. Посјете пећини током зиме су забрањене управо због важности очувања њених становника, који су тренутно у хибернацији.

- То је физиолошко прилагођавање, када долази до намјерног спуштања температуре тијела те успоравања дисања и рада срца. У хибернацији шишмиши троше врло мало енергије, што им омогућава да преживе период недостатка хране. Са првим топлијим временом и прољећем шишмиши се буде - испричао је Самарџић.

Он истиче и важност очувања ове заштићене врсте животиња, која игра и велику улогу у опрашивању биљака.

- Шишмиши се претежно хране комарцима, у просјеку за једно храњење поједу и до 300 комараца, стога је њихова улога велика и тога људи морају да буду свјесни. Ако их не дирамо и ако не правимо баријере у њиховом станишту, не испуштано гасове, на тај начин ћемо их заштитити. Њима је потребан мир, и они су навикли на таму и тишину, то морамо поштовати -  јасан је био Самарџија.

Пећина Орловача пронађена је 1975. године, док је за туристе отворена 2002. До улаза су изграђени приступни пут и степениште, међутим асфалтирање приступне цесте до овог локалитета још је на чекању.

Туристички потенцијал овог локалитета је огроман, међутим неопходна је инфраструктура која би омогућила да што више туриста дође и посјети бисер Републике Српске, који је заиста јединствен у свијету.

Низови дворана које се отварају једна за другом попраћени стубовима сталактита и сталагмита чине најљепшу пећинску бајку и непроцјењив туристички бисер.

Медвједи:

Не зна се тачно од када датира пећина. Познато је једино да је била дом пећинских медвједа прије више од 16.000 година, који су, како Самарџић прича, били високи до 1,75 метара, а тешки до тону и по.

- То су, наравно, највеће јединке. Највећу лобању пећинског медвједа нашао сам у пукотини на дубини од 20 метара. Лобању је земља избацила на површину након мајских поплава 2014. године -  присјетио се Самарџић.

Када шетате кроз пећину, запазићете да се на самој стази налази избачено својеврсно острво попут корњачине главе. Чак је и ту природа умијешала своје прсте па је управо та избочина служила као путоказ за медвједе који су се чешали од ту избачену стијену те тако остављали мирис и сналазили се у пећини.

Фото: М. Самарџић

Дворана стубова, Пинокиов град, Нојева барка...

Пећина Орловача заиста је рај на Земљи, паралелни универзум у који уроните из вањског свијета окружени нетакнутим утицајем природе која је хиљадама година стварала дворане од сталактита и сталагмита. Мјесто је на којем вријеме стаје и у којем сте сједињени са пећином која у потпуности има очуван свој првобитни изглед, без икаквог вањског утицаја човјека или било каквог нарушавања.

Сталактити изнад вас и сталагмити на тлу, зидови пећина уљепшани тананим низовима калцијумских драперија најразличитијих форми Орловачи дају изглед вриједан памћења, који је готово немогуће описати ријечима.

Унутар пећине налази се и такозвана дворана стубова, за коју Самарџић каже да је једна од најљепших. Поред ње, ту су и главна капија, коју чине два велика стуба, Пинокиов град, Криви торањ у Пизи, Нојева барка и многи други. Сви ови називи су асоцијације професора који су уређивали пећину, а потом и самих туриста који је обилазе.

Такође, у Орловачи се налазе и мале бигрене каде које су напуњене водом.

Оне настају таложењем кречњака који је у Орловачи видљив голим оком те плута по површини воде.

- Бигрене каде су, наиме, удубљења оивичена каменим зидовима, односно вијугавим, руменкастим бигреним наборима, у њима се накупља вода. Када би вода у њима била константна током цијеле године, то би било станиште за човјечју рибицу, али нажалост, ове каде пресуше током љетне сезоне -  испричао је Самарџић.

Природни феномен унутар пећине:

Још један феномен унутар ове пећине су сталактити који иду под 90 степени.

- Још нико није открио како тачно ово настаје, претпоставља се да је због струјања ваздуха који гура калцијум-карбонат те је то начинило да сталактити буду под 90 степени. Међутим, питање је како је могуће да је струјање ваздуха идентично и врши се истим интензитетом стотинама година - рекао је Самарџић.

Амфитеатар и планови за будућност:

Поред свог изгледа и свега онога што је природа створила, Орловача има и ту срећу да се за њу брину и боре људи који истински воле свој посао и сву снагу, вољу и љубав усмјеравају на очување овог локалитета. Тренутно је испред улаза у пећину у плану изградња малог амфитеатра за обуку из спелеологије, алпинизма и свега што је везано за природна добра, али би такође помогао и да ова пећина заокружи своју туристичку слику.

- Поред амфитеатра, у плану је изградња и малог моста, рестаурација воденице која се овдје налази те постављање мјеста за сједење изнад рјечице која протиче испред пећине, гдје би људи могли да се друже и одморе се након обиласка. Овдје се такође налазе и стазе здравља, укупне дужине пет километара, које се протежу у три смјера и свака од њих је посебна на свој начин. Да ли путем или стијеном, овим стазама може да се стигне до највише тачке од 1.100 метара надморске висине, са које се пружа невјероватан поглед на све околне планине -  испричао је Самарџић приближивши нам богату туристичку понуду овог локалитета.

Врело Миљацке: Чаробан призор и сензација за чула

Све књиге сам затворио, а само једна ће остати свим очима отворена засвагда, књига природе, ријечи су славног писца Жан Жак Русоа, а да су оне искрене и истините, доказ је извор Миљацке, пред којим се очи не могу склопити.

Хладна и бистра Миљацка се на овом мјесту свом жустрином слива низ водопад те даље каменим каскадама одлази кроз шуму.

Много је специфичности везано за ријеку која је опјевана у многим пјесмама, али оно што ријетки о њој знају јесте постојање двије Миљацке: Паљанске у насељу Горње Пале и Мокрањске Миљацке, која такође извире на подручју општине Пале, у насељу Кадино Село, а које се спајају у Довлићима.

Ипак, познатији и атрактивнији извор јесте онај у Палама, како због локације, тако и због непосредне близине, олимпијске Јахорине, али и Равне планине. Највећа предност ове величанствене природне љепоте јесте то што се налази само два километра од центра Пала, на надморској висини од 1.010 метара.

Планински поточићи жуборе својим каскадама и у чаробном шумском амбијенту спуштају се коритом и јаругама док се не удруже у један ријечни ток који се пробија у паљанску равницу. Прелијеп пејзаж и чист ваздух су изузетни тако да не чуди то што је ово врело од давнина било привлачно за одмор.

Када падају јаке кише или кад се јахорински снијег почне топити, ови изворишни поточићи добијају на снази и интензитету.

Водопади на врелу Паљанске Миљацке су чаробан призор и сензација за чула. Квалитет планинске воде је веома погодан за пастрмке те се недалеко испод врела налазе рибњаци и ресторани који су прави бисер паљанске туристичке и гастрономске понуде.

Шумским путем долази се тачно пред водопад, који се угнијездио међу високо дрвеће, путокази нису потребни, већ се до њега може доћи само пратећи громогласан звук воде који она производи падајући преко високе стијене обложене маховином.

Иако вода која се слијева прави звук којим показује сву своју моћ и љепоту, у таквом амбијенту није тешко пронаћи мир и спокој те уживати у љепоти која стоји пред вама и пустити да вода са собом однесе све проблеме.

Предио око изворишта Миљацке изузетно је лијеп, посебно у прољеће и на јесен, када је водостај ријеке богатији и када ријечни ток гради прекрасне слапове који падају преко седрених блокова обраслих маховином. У близини врела налазе се и остаци средњовјековне Градине Павловића.

Прераст:

Још један од природних феномена на овом подручју је и прераст у кориту Паљанске Миљацке, који представља природни лук, природни мост или стијенски лук, односно стијенску формацију у којој се лук формирао са отвором испод. Самарџић каже да се овакви природни лукови обично формирају тамо гдје унутрашње литице, обалне литице, пераје или стапке подлијежу ерозији из мора, ријека или временских прилика. Он је истакао да, осим природног, камени мост има и велики туристички значај и један је од ресурса које треба заштитити.

Виа ферата:

На подручју Црвених стијена, на Романији, налази се такође још један туристички садржај Виа ферата - Соколов пут. Виа ферата, односно стаза по стијенама уређена челичним помагалима, намијењена је свима, поготово онима без претходног алпинистичког искуства. Дужина ферате износи 350 метара и са два висећа моста представља јединствену атракцију.

Фото: М. Самарџић