Иако цијене пшенице и брашна у Републици Српској мирују, грађане већ дочекују скупљи хљеб и пекарски производи у појединим пекарама.

Пекари као главне разлоге најављују раст цијена електричне енергије и повећање минималне плате, док из удружења за заштиту потрошача упозоравају да су цијене већ сада превисоке и без адекватне контроле.

Зоран Кос, предсједник Удружења млинара Републике Српске, рекао је за "Независне новине" да су цијене пшенице и брашна засад стабилне.

- Цијена брашна у паковању од 25 килограма креће се од 22 до 28 КМ. Када је ријеч о пшеници, домаћа пшеница кошта око 0,4 КМ по килограму, док се увозна пшеница из Мађарске плаћа између 240 и 250 евра по тони - рекао је Кос.

Према његовим ријечима, у наредном периоду могуће су корекције цијена брашна због повећања трошкова електричне енергије, али и раста минималне плате.

Саша Тривић, потпредсједник Удружења уније послодаваца Републике Српске и власник пекарско-сластичарског друштва "Крајина клас", казао  је да  на цијене пекарских производа значајно утиче раст плата, с обзиром на то да трошкови рада данас учествују са око 35 одсто у укупној цијени пекарских производа.

. Очекујемо раст цијена пекарских производа за око три одсто, али још не  знамо шта ће бити с цијеном електричне енергије. Ми смо већ поскупјели један дио производа - рекао је Тривић.

Раденко Пелемиш, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина, истиче да се грађани налазе у незавидном положају те да ће пекари настојати да не повећавају цијене основних производа.

- Трудићемо се да не дирамо цијене пекарских производа, барем када је ријеч о хљебу - рекао је Пелемиш.

Додао је да ће, уколико успију да акумулирају додатне трошкове, задржати постојеће цијене без корекција.

- За сада је став пекара у нашој регији да се не иде по сваку цијену на поскупљења, али видјећемо како ће се кретати цијене репроматеријала. Мораћемо направити калкулације, а понашаћемо се у складу с оним што математика покаже - нагласио је Пелемиш.

Како је појаснио, цијене хљеба тренутно се крећу од 1,6 до двије КМ, у зависности од врсте и грамаже, док се кифле продају по цијени од 0,2 до 0,7 КМ.

Да сваки раст цијена негативно утиче на потрошаче, који једва састављају крај с крајем, упозорава и Муриса Марић, извршна директорица Удружења за заштиту потрошача ДОН из Приједора.

- За свако ново поскупљење увијек се пронађе неки разлог, било да је ријеч о повећању минималне плате, цијене електричне енергије, воде или горива. Потрошачи практично немају никакву заштиту, јер је слободно формирање цијена довело до тога да нема контроле маржи. Док год не дође до њиховог ограничења, тешко је очекивати стабилност цијена - истакла је Марићева.

Она сматра да су цијене појединих пекарских производа нереалне, те да пекари често покушавају надокнадити губитке искључиво кроз поскупљења.

- Цијене су заиста нереалне, једна кифла кошта колико и векна хљеба, тако да су, реално гледајући, цијене свих пекарских производа превисоке - закључила је Марићева.