Захваљујући корупцији и систему, који више од двије деценије немилосрдно пљачка властити народ, без обзира на странке које су обављале власт, више од половине становништва Српске налази се у стању социјалне потребе, а посебно су угрожени пензионери.

Умјесто да смо земља благостања, становништво живи на рубу егзистенције, једва склапајући крај с крајем.

У исто вријеме милиони марака који су требали омогућити веће плате и пензије одлазе и слијевају се на приватне рачуне.

Уколико је био циљ да се уништи властити народ, та мисија је успјешно обављена.

Због неизвјесне будућности млади брачни парови с дјецом већ годинама одлазе из Српске и не окрећу се, али то систем не интересује, јер не чини апсолутно ништа да се стање поправи. Напротив.

Најугроженији су, свакако, пензионери, који су свој радни вијек поштено радили, не слутећи да ће на крају у позним годинама, умјесто златног доба, дочекати да због мизерних пензија не излазе вани, а када изађу, онда или одлазе до јавне кухиње или по бесплатне вреће кромпира.

– Стидим се онога што добијем за пензију. Немам снаге да се сада борим, а борио бих се вјерујте ми, па макар ми то посљедње било. Питам се само шта ће дочекати садашње генерације када буду одлазиле у пензију, а вјерујте, вријеме пребрзо пролази – испричао је бањалучки пензионер Свето П. за портал Srpskainfo.

Његово мишљење дијеле многи пензионери који су 40 и кусур година устајали у рану зору како би себи и својим потомцима обезбиједили бољи живот. Но, умјесто бољег живота и срећних људи, кожа је постала претијесна, јер су пензије мизерне.

Драгутин Илић, предсједник Савеза пензионера и потомака, истиче да је садашњи социјално-економски статус у РС посљедица лошег управљања институцијама, односно посљедица корупције, криминала, расипништва и непотизма.

– Имамо природне ресурсе за пожељети, али лоше управљање, односно нефункционисање институција у складу са законом и уставом довело је наше становништво до сиромаштва – оцијенио је Илић за портал Srpskainfo.

Званични подаци Фонда ПИО Републике Српске указују да у Српској најнижу пензију прима готово половина пензионера. Наиме, према званичним подацима, закључно с јуном прошле године, у РС је било 268.616 корисника права на пензију. Од тога броја чак 113.779 пензионера били су и учесници рата.

Њихова примања су више него мизерна.

– Пензија у износу од 201,83 КМ до 400 КМ исплаћује се за 112.085 корисника, од 400 до 600 КМ за 74.528 корисника, од 600 до 800 КМ за 18.514 корисника, а од 800 до 1.000 марака за 4.266 корисника – подаци су Фонда ПИО.

Пензију преко 1.000 марака у Републици Српској прима 2.105 корисника.

– Ово нам је хвала што смо радили и оставили добар дио живота у фабрикама које су у међувремену уништене како би се поједини данас могли бахато понашати према својим радницима. Чуди ме да овај народ толико може да трпи, а посебно млађи. Знају ли они шта их чека када оду у пензију и да ли ће је уопште имати – упитао је наш саговорник и пензионер Остоја П.

Из Савеза потомака и пензионера истичу да су непотизам, корупција и организован криминал довели до тога да је више од половине становништва у стању социјалне потребе.

– Непотизам, јер свим ресурсима РС, свим јавним предузећима и свим државним институцијама управљају подобни, тј. они који одржавају постојећу власт и уопште немају одговорности према својим грађанима и пореским обвезницима. Због нефункционисања правосуђа и истражних органа створене су огромне социјалне разлике међу грађанима – закључио је Илић.

Република Српска нема пописана лица старија од 65 година која немају никаквих примања. С друге стране, било какво остваривање права за ову групу становништва је исувише компликовано због бирократске машинерије.

Надлежни центри за социјални рад, у којима је ионако запослено превише радника, требали би организовати мобилне тимове чији би основни задатак био да попишу ову групу становника и помогну им у остваривању својих права.

Примјера ради, све европске и земље у региону овим групама грађана исплаћују одређене новчане износе. У Хрватској се грађанима старијим од 65 година тако мјесечно исплаћује 800 куна (око 100 евра).