Светомир Потић Цена, из пиротског села Копривштица на Старој планини, јуче је упркос негодовању љекара, на свој захтјев, напустио болницу у Пироту, гдје су му протекла три дана саниране ране настале у борби са вуком.

Звијер је прије четири ноћи затекао у свом стаду од стотињак коза у мјесту Главина.

У сукобу са предатором који му је заклао седам грла, Цена га је усмртио голим рукама, али је током получасовне борбе у тору, и сам задобио многбројне ране по рукама.

Кажипрст на лијевој руци му је буквално преполовљен, а љекари су га оперисали и надају се опоравку.

- Молио сам љекаре да ме пусте јер морам да будем крај својих животиња. Савјетовали су ми да останем још који дан, да сам под њиховом контролом, али су на крају на моје сталне молбе ипак попустили и захвалан сам им на бризи и пажњи коју су показали. Не смијем да радим и да козама приносим храну, али ће ми помоћи пријатељи, а мени је важно да сам ту крај коза и да све сам надгледам. Вук ми је заклао седам коза које вриједе више од 1.000 евра. Нека ми заштитници животиња надокнаде штету коју сам претрпио, плус моје страхове, али и трауме које је преживјело цијело стадо, јер ми је оно једини капитал - каже Светомир Потић, за "Новости".

Забринут је, вели, за стадо јер је узнемирено послије свега што је преживјело, па жели да буде крај њега, док се козе мало не ослободе и почну нормално да се понашају.

- Имам пет паса који су се огласили и залајали око пола четири ујутро - прича Потић о ноћи када се упустио у борбу са предатором.

- Лавеж је постајао све јачи и јачи. Устао сам да погледам шта се дешава у надстрешници гдје су козе. Када сам стигао и освијетлио козе видио сам вука крај ограде који је почео да вуче једну козу. Трчале су све с јадне на другу страну тора и пропињале се да прескоче. Успио сам да му је отмем и да га повучем за задњу ногу како не би напао још неку козу. До тог момента већ је заклао седам коза и наставио би свој крвави пир - каже Потић.

Потом је, како каже, почело рвање са звијери, а као кроз маглу, каже, памти да је вука у једном моменту снажно ухватио за подлактицу.

- Некако сам успио да извучем руку из његових чељусти. Крај себе нисам имао никав штап или мотку. Осјетио сам да ми се нека топлота слива из обе руке и био сам сав крвав. На крају сам га ухватио за доњу вилицу и успео да ослободим руку. Кад ја престао да даје знаке живота, кренуо сам ка селу и са рођаком Ивицом Најдановићем позвао помоћ - говори овај крупни сточар, којем је прије неколико година, због расправе са комшијом полиција узела ловачку пушку и још му је на враћа.

- Да сам имао оружје које ми је пријеко потребно, ни стадо ни ја не бисмо преживјели драму.

Против звијери у борби за живот

О драми коју је Светомир Потић доживио и преживио, у његовом и околним селима, у пиротском крају али и Србији, минулих дана много се говорило.

У старопланинским селима највише, јер до сада нико није усмртио предатора голим рукама у борби за своје стадо и за свој живот.

Прије повратка у своје село и до стада Потић је у Пироту примио антитетанус, а љекарима ће се у наредном периоду јављати сваки други дан.