У склопу рубрике "Писма читалаца" преносимо вам писмо суграђанина Небојше Церовића.
Писмо преносимо у цјелости.
У посљедњих неколико година у нашем дијелу града (Добриња IV ) су примјетне интензивне активности на уређењу околине (паркинг, дјечија игралишта, простори испред улаза у зграде, пролази и сл.), при чему сваки становник овог дијела нашег града даје значајан допринос да ово насеље буде што уређеније и љепше.
Након дужег времена уређена су два велика јавна паркинга са укупно 90 паркинг-мјеста (постављена дренажа, асфалт, расвјета, посађено украсно дрвеће, оцртана паркинг-мјеста), постављено дјечије игралиште са љуљашкама, клацкалицама и другим садржајима за најмлађе. Уређено је већ постојеће игралиште - спортски терени (постављени нови кошеви, мреже, наново оцртан терен, обновљена и офарбана ограда, постављен грб вољеног фудбалског клуба на зиду поред терена). Уређен пролаз и постављен мурал у част покојног доктора Лазића...
Све ово је постигнуто захваљујући жељи, вољи и напорима становника насеља Добриња IV, уз подршку локалне заједнице. Колико год је било тешко урадити све горе поменуто, још је теже сачувати урађено. Доказ томе је и недавно постављен "Кутак за старе и младе" који је резултат жеље, труда и ентузијазма чланова фондације "Мозаик" и општине Источна Илиџа. Пројекат није ни дочекао свој завршетак и коначан облик, а већ је био предмет нашег рушилачког и реметилачког нагона. Упркос савјетима и опоменама оних најстаријих, они најмлађи и мало старији су били упорни у настојању да "Кутак за старе и младе" постане "мјесто за заобићи".
Да ли је рушилачки и реметилачки нагон записан у нашем генетском коду или смо сви ми (друштво, професори, наставници, васпитачи, родитељи... може и обрнутим редослиједом) негдје оманули? Искрено вјерујем и тврдим да је у питању ово друго и да сви ми морамо погледати себе и ставити акценат на самокритику, прије критике.
Аутор: Небојша Церовић
