Порталу Катера се јавила читатељка која је указала на, према њеним ријечима, непрофесионални однос Сање Марковић, директорице ОШ "Србија" у Палама.
Према њеним ријечима, након неколико петиција које су слали радници ове школе, петиције су почели писати и родитељи чија дјеца похађају ту школу.
Саопштење преносимо у цјелости.
- Прво су наставници потписане дописе са преко 30 потписа радника слали Министарству и локалним властима на Палама, начелнику Југовићу и ОО СНСД-а чији је Марковићева кадар.
Након низа дописа, ништа се није десило, потписи наставника су показани директорици и према њима је почела само још већа репресија.
Након неколико веома озбиљних дешавања када су ученици у школу доносили дуванске производе (снус и вејп), користили алкохол, те када су дјеца, жртве вршњачког насиља завршиле у болници, петиције за смјену директорице су почели писати и родитељи. Сви ти дописи које смо послали, не знамо гдје су завршили, јер се ништа није промијенило зато што директорица ужива заштиту СНСД-а па је недодирљива. Поготово у току кампање, на нашу дјецу се не може мислити.
Ми родитељи не можемо да дођемо до директорице јер она обавјештава родитеље о правилим преко разгласа у школи па тако и није било мјеста да кажеми шта мислимо. У посљедње вријеме је пракса да канцеларију држи закључаном и кад је унутра па на надзорним камерама види ко долази у школу и селективно прима родитеље.
За чин који се десио на школском игралишту, у вријеме наставе, гдје је један дјечак (који је више пута малтретиран од исте групе ученика) физички повријеђен, не предузима никакве мјере. Родитељ који је рекао да ће поднијети пријаву против директорице због некажњавања дјетета које је физички повриједило његову ћерку, рекла је да није фер да јој тако враћа јер је она њему преко World Vision организације обезбиједила помоћ.
За појаву опојних средстава у школи (SNUS I VIPE) родитељи су чули углавном од дјеце, а директорица није није предузела никакве мјере јер су главни актери дјеца њених кумова пријатеља и партијских колега. Тако су дјеца наставила са доношењем "Vajp" цигарета у школу и употребом алкохола на излетима.
Кажњавање дјеце за алкохолисање на излету је такође вршено селективно и неправедно. Кажњени су само одређени ученици. У овој школи није пракса да се одржавају групни састанци и суоче сви актери па да се „пресуди праведно“ него су родитељи за смањена владања сазнали када су преузели свједочанства на крају школске године. Тако су кажњена само четири ученика (неки врлодобри) чиме им је ускраћен упис у средњу школу четвртог степена. Директорица је и рекла родитељима да не зна што се жале свакако им дјеца неће ићи у неку добру школу па им и не треба добро владање.
Схватили смо и да своја правила не примјењује исто на све. Зависе њене одлуке од пријатељских, страначких, кумовских или других веза. Велики број наше дјеце треба поново да проводи у школи по осам сати, али ми више немамо повјерења у овакву институцију и сматрамо да нам дјеца нису у здравој средини.
Због њеног селективног приступа и страха код наставника који изазива дешавају се много већи пропусти. Тако је инсистирала да се група дјеце окриви за вршњачко насиље за чин који се десио изван школе, на другом крају града и након наставе. Овдје је показала своју пристрасност према појединим ученицима, а дозволила је да пет ученика школе буде регистровано у социјалној служби.
Знамо да се директорица често упушта у расправе са радницима, па се неријетко дешава да радници завршавају и у хитној служби. Посебно манипулише учитељским кадром тако што их условљава уговорима или заснивањем сталног радног односа. Све ово је отишло преко мјере јер се не крије пред дјецом и одражава се негативно на дјецу.
Иначе, у школи влада атмосфера тортуре. Знамо да велики број разредних старјешина не одлучује о дјеци из одјељења. За сваки догађај родитељи у ученици се доводе на разговор појединачно, без икакве транспарентности. У савјету родитеља или школском одбору су људи који су подобни, они који нису били подобни су смијењени без икаквог обавјештења. Родитељи на информације могу доћи само у одређеним терминима. Дјеци није дозвољено да за вријеме часа одлазе у тоалет па како се у школи спроводи кабинетска настава на малом одмору не стигну отићи обавити нужду. Такође, није им дозвољено да излазе из школе у вријеме великог одмора, нити из дворишта, тако да дјеца не могу купити ужину јер у школи и даље не ради кухиња. Постоји простор у школи предвиђен за пекару, али је затворен. Често се дешава директорици да галами на дјецу, чак и у продуженом боравку.
Дјеци нижих разреда није дозвољен весели час на крају школске године. На све начине директорица показује да јој се може. Сви који покажу негодовање, било наставници, родитељи или дјеца, падају у немилост директорице.
Тако је родитељима рекла „ко сте ви да ја вама полажем рачуне“ и да нема шта да расправља са родитељима.
Све чешће се дешава да директорица улази у расправе са дјецом на један недорастао и примитиван начин. Нпр: „Ако ја кажем да се пење на кров, сви има да се пењу“, или „Може ми се јер тако хоћу“, или „Ја сам овдје директор, а кад ти будеш одлучи другачије“....
Обиљежавања мале матуре коју су ученици наше школе славили у сали за физичко васпитање, прошла је тако да је већина ученика бојкотовала ову прославу брзим одласком након узимања свједочанства, а директорица је стајала на вратима и бранила дјеци да иду кући, опет улазећи у неумјесне расправе. Дјеци није дозвољавала излазак из сале па су родитељи морали долазити по дјецу.
На крају школе, када су само наша дјеца морала да иду у школу до 16. јуна, родитељи нису добили образложење зашто јер и сами знамо да је наставни план и програм завршен.
Сматрамо као родитељи да својим непрофесионалним руковођењем и болесном амбицијом директорица нарушава рејтинг ове школе. Дјецу деградира и дозвољава да све и школа и дјеца изгледају мање вриједни у локалној заједници. Ми смо свјесни да и у другим околним школама има проблема али други директори то рјешавају професионалније и дискретније. Због свега наведеног десило се да је 21 родитељ ученика првог разреда тражило упис дјеце у другу школу чиме се дозволило да школа Србија изгуби једно читаво одјељење. Школа се у нашој заједници почела третирати као „нижерангирана“ и више нећемо допустити да се настави тако. Својим потписима послатим у Министарство смо потврдили тачност наведеног и појединачно стојимо на располагању инспекторима за потврду. С обзиром да нам се нико од институција није обраћао, приморани смо да штитимо своју дјецу обраћајући се медијима у нади да ћете извршити притисак да институције раде свој посао!
Ово је НАША школа и као родитељи имамо право и обавезу да за своју дјецу тражимо боље.