Улица Петра Мандића 18, Добриња 1, Источна Илиџа, сакупљено након седам дана испред улаза у ком живи 90 посто непушача (колико знам, једина особа с овим пороком ту сам ја).

Докле више?

Докле?

Слично је и пред осталим улазима, а да не говорим испред одређених приватних радњи или кафића у чијој башти сједи пола доконе популације и опушак, умјесто у пепељару, лежерно фркне у травњак.

Има ли краја безобразлуку и неотесаности? Дечко (цирка 18 година) ког сам данас опоменула завалио се од смијеха и рекао – Шта то лупаш?

Лупам. Јесте. Лупам. Јер идиотима је проблем доказати нешто, јер да им и леш смрди и труне испод прозора, њима би било свеједно. Нека труне – сатрунуће, исто и испод њиховог и испод туђег. Прескочиш и одеш. А о кесицама чипса, лименкама, кутијицама сладоледа (већ) да не говорим. И уз то, у новије вријеме маскама. Лете ко комарци около. Докле?

Колико власника кућних љубимаца изведе свог миљеника директ из узлаза и пусти га да се ладно помокри на садницу? Колико ми се пута псећи измет залијепио за ципелу па ходам до трећег спрата на прстима ко примадона? Има ли краја овоме? Ако у овом граду нема свијести, има ли комуналне инспекције? Има ли ико да је платио казну јер је испред његовог пословног простора брдо опушака?

Ако је бацио маску на улицу или му је дијете испод клупе протурило згужване кесе, равнодушно гледајући у контејнер преко пута? Питам – каква су вам то дјеца и какви сте ви сами? И ако међу нама нема свијести и савјести, чиме се баве надлежне службе?

Могу ли се казном формирати наша свијест и савјест? Или се само контролише рад кафана (и то појединих) и убиру казне ако је конобару смакнута маска? И питам, након 15 година у овој улици, након цијелог живота у овом граду и овој земљи – ДОКЛЕ?

Татјана Бањанин

*Напомена: Став аутора текста не одражава став редакције портала Катера!