Сива економија један је од кључних изазова друштва у БиХ већ двије деценије, а економисти тврде да би се смањењем готовинских плаћања и већом употребом платних картица томе могло стати у крај.
Истраживања показују да у БиХ постоји висок ниво свијести о сивој економији, а већина је повезује са запошљавањем радника без потписаних уговора, док доста грађана појам сиву економију повезује са непријављивањем свих или дијела продајних трансакција, те скривањем свих или дијела прихода предузећа.
У компанији “Мастеркард” истичу да картице не треба користити само за подизање готовине, већ као средство плаћања, које грађанима омогућава контролу и учешће у процесу трансформације економије.
- Што више грађани користе електронски начин плаћања робе и услуга, све је мања могућност прикривања прихода на страни привреде и предузетника - наводе у овој компанији.
Поручују да је за развој безготовинског друштва које ефикасно регулише ниво сиве економије неопходно изградити и развити адекватну прихватну мрежу, која ће грађанима омогућити да сву робу и услуге безготовински плаћају увијек и свуда.
- Искуство је показало да је за одређени број привредних субјеката, посебно оних из сегмента малих и средњих предузећа, инсталирање ПОС терминала за прихватање безготовинског плаћања представљало психолошку баријеру, при чему су били склони да занемаре да се неприхватање платних картица негативно одражавало на њихово позиционирање на тржишту, као и да су трошкови управљања готовим новцем на дуже стазе много виши у односу на трошкове прихватања безготовинских трансакција - наводе у “Мастеркарду”.
У Удружењу економиста RS SWOT подсјећају да је фискална лутрија, са фискалним рачунима и ПОС слиповима, према искуствима бројних држава, укључујући и оне из непосредног окружења, први корак у личном ангажовању грађана у сузбијању сиве економије.
Наглашавају да се на тај начин грађани подстичу да преузимају активну улогу у овом процесу и стичу навику да траже фискални рачун, чиме се постепено ствара нова култура безготовинског начина плаћања.
Извршни директор Удружења економиста RS SWOT Саша Грабовац каже да је позитивна ствар то што из године у годину расте број трансакција и корисника платних картица, што показује да грађани све више вјерују и увиђају погодности безготовинског плаћања.
- Још смо далеко од удјела безготовинског плаћања у најразвијенијим земљама, али је добро што се та разлика смањује - казао је Грабовац.
Позитиван примјер
У Удружењу економиста SWOT истичу да је перцепција трговаца да су електронска плаћања прескупа. Наводе примјер Пољске, гдје је на иницијативу банкарске индустрије и уз снажну подршку владе реализован пројекат који је допринио превазилажењу ове препреке.
- Осмишљен је трогодишњи програм који покрива трошкове прихватања електронског плаћања за годину дана, креиран за мала и средња предузећа. Током прва два мјесеца инсталирано је више од 25.000 нових ПОС терминала. Имајући у виду да су управо мала и средња предузећа окосница економије у БиХ, није тешко сагледати предности увођења сличне иницијативе и код нас - поручили су из SWOT -а.
